Sabor politikologa, međunarodna naučna konferencija koja se održava na Fakultetu političkih nauka i okuplja politikologe iz regiona, i ove godine otvorena je pod nazivom „Nova Evropa i njena periferija”. Prof. dr Ilija Vujačić, dekan Fakulteta političkih nauka i novoizabrani dekan Dragan Simić, su pozdravili učesnike i poželeli im dobrodošlicu, naglasivši da je Sabor politikologa važan skup za razmenu mišljenja i istraživanja, koje će učiniti međunarodne komunikacije prohodnijim. Prof. dr Milan Podunavac, predsednik Udruženja za političke nauke Srbije koje je glavni organizator skupa, je zahvalio sponzorima na podršci koju daju godinama i najavio uvodno izlaganje.
Program Sabora politikologa 2015
Govornik na uvodnom izlaganju bio je Dragoljub Mićunović, profesor Univerziteta u Beogradu, koji je govorio na temu „Evropa i njena periferija“. Predavanje je obuhvatilo više celina, govorio je o vrednosnim sistemima političke filozofije, pitanjima slobode i jednakosti, i Srbiji kao društvu u tranziciji. „Za početak bih govorio o vrednosnom sistemu političke filozofije, konceptima kao što su sloboda, demokratija, jednakost i bratstvo. Ovi pojmovi su se istrošili, i to nije novost. Svetski poredak je takav da skoro svaka država ima demokratski ustav“, istakao je Mićunović. On je naveo da dok se države hvale svojim demokratskim ustavom, u njima se dešava toliko nasilja. „Ako kažemo da je nešto demokratsko, ništa nismo rekli. Politika je postala zanat. Ljudi koji žive od politike predstavljaju opasan svet. Manje je onih koji žive za politiku, a takvi su nam potrebni“, dodao je Mićunović. Izlaganje je nastavio pitanjem sukoba slobode i jednakosti i istakao da ta dva koncepta ne smeju biti suprotstavljena. „Veliko pitanje je kako da se ne poriče ljudska sloboda, a sačuva opšte dobro? Između slobode i jednakosti potreban je treći element – bratstvo, a zadatak čovečanstva je da ga sačuva“, podvukao je on.
Nakon uvodnog izlaganja usledio je panel pod nazivom „Multi speed Europe“ kojim je predsedavao prof. dr Dragan Simić, novoizabrani dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu, a govorili su stručnjaci iz Srbije i regiona. Dejan Jović sa Fakulteta političkih znanosti, sa Sveučilišta u Zagrebu je govorio o stvaranju bipolarizma i multipolarizma na evropskim periferijama. Predavanje prof. dr Jovana Teokarevića, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu je bilo na temu diferenciranih integracija u Evropskoj uniji, a govorio je i o perspektivi članstva balkanskih kandidata. Sukob modernizma i postmodernizma u evropskom kontekstu predočio je Goran Ilik sa Pravnog fakulteta Univerziteta „Sveti Klement Ohridski“ u Bitoli. On se osvrnuo na probleme zajedničke spoljašnje i bezbedonosne politike, o čemu je kasnije detaljnije govorila profesorka Tuba Eldem, sa odseka za političke nauke i međunarodne odnose Univerziteta Jeni Juzil u Turskoj. Ona je uporedila civilno-vojne odnose u Srbiji i Turskoj i objasnila mehanizme demokratske kontrole bezbedonosnog sektora. Prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu govorila je o Evropskoj uniji i Kini, kao strateškim partnerima i konkurentima na početku 21. veka. Nakon pojedinačnih izlaganja, učesnici su komentarisali prezentovana izlaganja i aktuelna dešavanja u Evropskoj uniji i njenom susedstvu.
Panel „ Nova ili drugačija Evropa: Neslaganje oko evropske ideje“ takođe je odžan nakon uvodnog izlaganja. Predsedavajući panela bio je prof. dr Ilija Vujačić, dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Profesor Nervuz Ćurak sa Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Sarajevu govorio je na temu „Geopolitički logos i geofilozofski mitos jedne Evrope“. Izlaganje profesorke Radmile Vasić sa Pravnog fakulteta u Beogradu ticalo se Evropske unije i ideja Evrope. Ona je istakla dva velika problema koja danas postoje u Evropi: prvi se odnosi na podeljenost centar i periferija, a drugi na strah od islama. O tezi „Evropska unija kao dobra imerija – kraj panevrospke ideje EU“ govorio je profesor Slobodan Samarxić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dok je profesorka Dragica Vujadinović sa Pravnog fakulteta u Beogradu objasnila globalnu evropsku krizu sagledanu kroz welfare prizmu. Ona je podvukla da mere štednje samo produbljuju krizu i ne mogu dovesti do ekonomskog oporavka. O državi socijalnog investiranja kao mogućnosti nove Evrope govorio je profesor Branko Bošković sa Humanističkih studija Univerziteta Donja Gorica.
„Evropa i Balkan: šta smo naučili iz Grčkog slučaja?“ bila je tema Okruglog stola čiji su učesnici bili Panagiotis Liargovas sa ekonomskog departmana Peloponeskog univerziteta i Nikolaos Cifakis sa departmana za političke nauke i međunarodne odnose Univerziteta na Peloponezu. Upoređujući makroekonomske pokazatelje iz 2008. i 2013. godine, Liargovas je analizirao tok i posledice ekonomskih programa koje su sprovođene u Grčkoj. On je objasnio da je do neuspešnih rezultata u grčkoj ekonomiji, između ostalog, došlo i zbog nepotpune implementacije ekonomskih programa koja svoj izraz ne nalazi samo u zakonima nego i u svakodnevnoj i doslednoj praksi. Nakon što je izneo analizu Grčkog slučaja iz svoje perspektive, Nikolaos Cifakis se osvrnuo na zemlje Zapadnog Balkana. On je ukazao da te države treba da razviju program sa holističkim pristupom, ali i da je neophodno da preuzmu kontrolu nad reformama uz izbegavanje birokratskog mentaliteta.
Panel „Politički izazovi sa periferije: socijalna i identitetska pitanja (I deo)“ otvorila je profesorka Cirila Toplak sa Fakukteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani izlaganjem o problemima evropskog identiteta i tenzijom između njega i latentnog jugoslovenskog identiteta. Na tu prezentaciju profesorka Natalija Mićunović sa Instituta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu nadovezala je svoje predavanje o evropskoj kulturnoj politici i političkim ishodima na kulturnom prostoru bivše Jugoslavije. Dušan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu u svom delu izlaganja objasnio je sopstveno stanovište da je demokratski regres u istočnoj Evropi direktna posledica moralnog hazarda i to pokazao na primerima Mađarske, Makedonije i Srbije. Prof. dr Nebojša Vladisavljević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu govorio je o medijima i kvalitetu demokratije u Srbiji posle vladavine Slobodana Miloševića. Od svih aspekata medija on se prvenstveno bavio njihovim izveštavanjem.
U nastavku konferencije održana je osnivačka sednica Balkanskog udruženja za političke nauke koju je otvorio prof. dr Milan Podunavac.
„Regionalna nacionalna udruženja za političke nauke su se složila i odobrila inicijativu za osnivanje udruženja za političke nauke na prostoru bivše Jugoslavije. Nacionalna udruženja za političke nauke koja postaju osnivači Balkanskog udruženja za političke nauke jesu udruženja iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Srbije, Slovenije, Turske, Makedonije i Crne Gore“ kazao je profesor Podunavac. Udruženja iz Hrvatske i Grčke će uskoro razmatrati odluku o pristupanju balkanskoj asocijaciji.
Svi partneri – osnivači udruženja složili su se oko imena Balkansko udruženje za političke nauke i otvorili diskusiju o glavnim ciljevima, strategijama i pravilima na kojima će počivati ovo udruženje.
„Ideja i strategija udruženja počiva na četiri glavna principa: izvrsnost, omladina, umrežavanje i vidljivost. Princip izvrsnosti i vidljivosti se odnosi na želju da balkansko akademsko društvo postane internacionalno vidljivo i priznato, dok se princip omladine povezuje sa akademskom izvrsnošću jer je upravo ulaganje u akademski razvoj omladine pravi put ka postizanju odličnih rezultata. Princip umrežavanja je bitan, jer predstavlja vitalan izvor demokratizacije i građenja akademskih partnerstava koja streme ka tome da budu konstruktivna i produktivna“ objasnila je prof. Ana Krasteva iz Bugarske.
U daljoj diskusiji određena su osnovna pravila koja između ostalog određuju da će udruženjem upravljati izvršni odbor sa predsedavajućim na čelu koji će se birati na svake dve godine, kao i sekretar udruženja. Prisutni su izabrali članove izvršnog odbora gde svako nacionalno udruženje ima svog predstavnika, a za predsedavajućeg člana odbora je izabran prof. dr Milan Podunavac. Ciljevi udruženja se zasnivaju na promociji akademskog istraživanja i edukacije o političim naukama, umrežavanju akademika Balkana i razvoju i umrežavanju informacija u ovoj oblasti. Takođe, odlučeno je da će se konferencija održavati jednom godišnje i će se lokacija održavanja rotirati u svakoj od zemalja osnivača udruženja.
Poslednji panel prvog dana Sabora politikologa zatvoren je okruglim stolom na temu: „Tranzicija na Balkanu – 25 godina kasnije“. Glavni govornik panela je bio prof. Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. „Koncept tranzicije je bio poznat i pre 1989. godine, ali on se menja ukoliko razmatramo slučajeve u jugoistočnoj Evropi. Politika tranzicionog perioda od socijalizma ka kapitalizmu je uskoro bila zamenjena tranzicijom od komunizma ka demokratiji. Na Balkanu, tranzicija je uključila i element identiteta, to je bila tranzicija od mira ka ratu i od rata ka miru.“, rekao je Jović i dodao da je konsolidacija demokratije kraj tranzicije čiji je glavni cilj da transformiše zemlju u „normalnu“ zemlju prema zapadnim i evropskim standardima i na Balkanu je naročito povezana sa članstvom u Evropskoj uniji kao krajnjim ciljem. Nakon toga je otvorena diskusija koja je uključivala pitanja i razmenu mišljenja svih učesnika.
Drugog dana Sabora politikologa održanog na Fakultetu političkih nauka održana su četiri panela koja su pratila aktuelne teme. Prvi panel pod nazivom ,,Politički izazovi sa periferije: socijalna i identitetska pitanja'', otvorio je Alpar Lošonc sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. On je govorio o analogiji između Latinske Amerike i Srednje i Istočne Evrope s obzirom na kumulaciju periferijalnosti. Lošinc je ukazao da postoji mnogo paralela, ali istovremeno i opasnost od metodološkog kolektivizma. Prof. Asim Mujkić sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu govorio je na temu ,,Dvadeset godina nakon Dejtona: U potrazi za novim modelima političke subjektivacije''. Mujkić je naglasio je Dejtonski sporazum suštinski oblikovao zajednicu Bosne i Hercegovine, ali da se nakon njega ustanovila, i dalje se održava klasa etnopolitičara. To, kako on kaže, otvara prostor za postavljanje pitanja drugačijeg političkog subjektiviteta koji bi trebalo da nam prikaže šta nam je na raspolaganju. Prof. dr Vukašin Pavlović ukazao je da krize nastaju upravo zbog koncentracije krupnog kapitala, te da je novac u današnjem svetu postao cilj sam za sebe. On je objasnio da je danas došlo do urušavanja srednjeg sloja, te da su socijalne nejednakosti vidljive i u najbogatijim društvima. Pavlović je naglasio da savremeni kapitalizam ima tendenciju da suzbija demokratiju. Tibor Pap sa Univerziteta u Pečuju, govorio je da materijalna pomoć uključuje novac na osnovu koga se meri napredak, dok nematerijalna pomoć podrazumeva procedure i norme koja država treba da implementira, ali se one rezonuju kao nepotreban teret koji mora biti ostvaren da bi se dobila materijalna pomoć. Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu govorio je na temu ,,Zapadni Balkan – stalni usud evropske periferije Beogradu''. On je istakao da se Zapadni Balkan suočava sa brojnim problemima, a da je jedan od njih to što nikada nije oživljen samoidentitet. Đukanović je na kraju dodao da političke elite više zagovaraju evropske ideje i standarde nego što ih se zaista pridržavaju.
Jasmina Trajkoska, sa Univerziteta u Skoplju, otvorila je drugi panel i objasnila da stvaranje evropskih identiteta ima mogućnosti nastajanja i pored međuetničkih razlika, gde glavni stub identiteta treba da bude kultura. Na temu „Demokratija i partijski sistem Republike Makedonije“, govorio je Cane Mojanoski, sa Fakulteta bezbednosti iz Skoplja, gde je ukazivao na osnovne karakteristike i stramputice partijskog sistema. Natalija Perišić, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, pripremila je prezentaciju na temu „Evropske socijalne vrdosti“, i osvnrnula se na efekte procesa evropeizacije, koji se odražavaju na domaću socijalnu politiku i socijalne sigurnosti. Ona je naglasila da se pod uticajem Evropse Unije mi nalazimo u konstantnoj zamci implementacije. Nakon ove prezentacije, Duško Radosavljević, sa Fakulteta za pravne i poslobne studije, osvrnuo se na postkomunističke elite u regionu ex-Jugoslavije, baveći se socijalnim i identitetskim pitanjima. Na temu „Evropeizacija nacionalnog identiteta u procesu evropskih integracija Srbije“, govorio je Zoran Lutovac, sa Instituta društvenih nauka. On je istakao da je proces evropeizacije neophodno gledati integralno, kao jedan proces usvajanja principa, tekovina i vrednosti. Marko Tmušić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvrnuo se na Institucionalne osnove konkurentnosti srpske privrede, i istakao njihov značaj. Drugi panel završila je Snežana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, naglasivši značaj inovacija u pružanju javnih usluga u Beogradu. Ona je objasnila koliko tehnologija igra bitnu ulogu u pružanju javnih usluga, ali da nije presudna.
Sledeći panel „Temeljna prava i slobode: Liberalna i multikulturna Evropa“, otvorio je Milorad Stupar, sa Filozoskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, izlaganjem o pojmu evropskog građanina i pitanju solidarnosti. On je istakao da se Evropa u ovom trenutku nalazi pred izazovom da li će Evropska Unija uspeti kao institucionalni projekat koji realizuje liberalne vlasti i da ne postoji jasna vizija o tome šta znači evropska integracija. Aleksandar Molnar, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je podvukao značaj Tokvilove analize vlasti Endrua Džeksona za razumevanje Josipa Broza. On je objasnio da je lična vlast ojačavala odnose između moći, a imala posledicu unutrašnje urušavanje institucija i otvarala mogućnost urušavanja federacije. Nakon ovog predavanja, Ivan Mladenović, takođe sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakao je da se Evropska Unija suočava sa raznim socijalnim pitanjima za šta Rolsova ideja javnog uma može da bude rešenje. On je dodao da je na građanima da na osnovu javnog uma osmisle principe za Evropsku Uniju. Prof. dr Milan Podunavac, predsednik Udruženja za političke nauke Srbije ukazao je da strah igra važnu ulogu u društvu. On je objasnio da proizvodnja straha upozorava da sva politička društva opravdavaju ratove, neutralizaciju razlika, depluralizaciju političkih društava, i da strah igra ključnu ulogu u fazi normativnog evropskog političkog konstitucionalizma. Na temu politike identiteta u Evroskoj Uniji je govorio Jovan Komšić, sa Ekonomskog fakulteta Subotica, Univerziteta u Novom Sadu. Nakon njega, Ljiljana Glišović, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, govorila je o Konstruktu kosmopolitske Evrope Urliha Beka, i podvukla da za evropeizaciju nisu dovoljne samo institucionalne reforme.
Dimitar Mirčev sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Skoplju otvorio je sedmi panel pod nazivom „Evropska unija i njene članice kao međunarodni akteri“. Prvi govornik, Miloš Šolaja sa Fakulteta političkih nauka u Banjoj Luci, ukazao je na probleme granica Evrope i geopolitike kondicionalizma, dok je Aleksandar Milošević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu iskazao svoja zapažanja o trgovinskoj politici EU u postlisabonskom okruženju i na odnos tehnokratske moći EU i demokratskog nadzora. Na njegovo izlaganje Marjan Gjurovski sa Fakulteta bezbednosti iz Skoplja nadovezao je svoje predavanje o epistemološkom strukturalizmu normativne i transformativne moći EU u međunarodnim odnosima. Mirko Đuković sa Univerziteta Donja Gorica predočio je svoje mišljenje o krizi u EU i zenitu međuvladine saradnje. Celovitosti teme doprinela je Nikoleta Tomović sa Univerziteta Donja Gorica koja je dodala svoje izlaganje o izazovima evropske spoljne politike i EU na međunarodnoj sceni. Professor dr. Siniša Tatalović sa Fakulteta političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu izlagao je o uticaju članstva u EU na hrvatsku politiku prema zapadnom Balkanu. Olivera Injac sa Humanističkih studija Univerziteta Donja Gorica govorila je o bezbednosnim perspektivama Evrope u XXI veku. Panel je zaključila Jasmina Ilić sa RTS-a koja je predočila mišljenje o evrointegracijama kao procesu koji će doneti boljitak i EU i zapadnom Balkanu.
Udruženje za političke nauke Srbije i Fakultet političkih nauka iz Beograda organizovali su ovogodišnji Sabor politikologa koji se od 25. do 27. septembra održao na Političkim naukama u Beogradu.
