Nastanku Udruženja za političke nauke Srbije prethodilo je formiranje i rad Jugoslovenskog udruženja za političke nauke.
Pripreme za formiranje udruženja za političke nauke u socijalističkoj Jugoslaviji faktički su započele istovremeno sa formiranjem Međunarodnog udruženja za političke nauke (International Political Science Association, skraćeno IPSA). Formiranje udruženja IPSA je inicirano 1949. pod pokroviteljstvom Uneska, a na njenom prvom kongresu, koji je održan u Cirihu 1950. učestvuju u statusu posmatrača i predstavnici političkih nauka iz tadašnje Jugoslavije. Drugi Kongres IPSA je održan u Hagu 1952. godine, a na njemu učestvuje i naša delegacija koju čine profesori Jovan Đorđević i Radomir Lukić (Beograd), Leon Geršković (Zagreb) i Maks Šnuderl (Ljubljana). Mada naše udruženje za političke nauke još uvek nije bilo i formalno konstituisano, predstavnici političkih nauka iz Jugoslavije na Kongresu u Hagu dobijaju zvaničan status ravnopravnog učesnika kome se poklanja izuzetna pažnja, što posebno potvrđuju sledeće dve činjenice: najpre, da su dva jugoslovenska predstavnika izabrana u Savet koji je rukovodio radom ovog skupa; a zatim, na prvoj sesiji o temi lokalna vlast posebna rasprava je bila posvećena lokalnoj samoupravi u Jugoslaviji.
Krajem decembra 1954. godine rešenjem državnog sekretara za unutrašnje poslove odobrava se osnivanje i rad Jugoslovenskog udruženja za političke nauke.
Na trećem Kongresu IPSA, održanom u Štokholmu 1955. jugoslovenska politikologija toga doba dobija veliko priznanje izborom profesora Jovana Đorđevića za člana Izvršnog komiteta IPSA, organa koji rukovodi ovim udruženjem u periodu između dva kongresa.
Naredne, 1956. godine u oktobru Jugoslovensko udruženje za političke nauke održava svoju prvu Skupštinu (prilikom održavanja Prvog kongresa pravnika Jugoslavije), na kojoj se utvrđuje osnovni zadatak udruženja da okuplja sve naučnike i istraživače u polju političkih nauka i da radi na unapređenju političkih nauka u Jugoslaviji. Za predsednika je izabran profesor Jovan Đorđević, koji će na toj funkciji ostati do kraja osamdesetih godina. U periodu pred raspad SFR Jugoslavije za predsednika udruženja izabran je profesor Zdravko Tomac iz Hrvatske koji je odmah nakon izbijanja rata, bez ikakvih konsultacija sa Predsedništvom udruženja, pokrenuo postupak pred Izvršnim komitetom IPSA da se Jugoslovensko udruženje za političke nauke isključi iz članstva ove organizacije. Tadašnji generalni sekretar Jugoslovenskog udruženja za političke nauke profesor Vukašin Pavlović je poslao dopis Izvršnom komitetu IPSA u kome nije dovedeno u pitanje pravo udruženja za političke nauke novonastalih država na prostoru druge Jugoslavije da podnesu zahtev za prijem u udruženje IPSA, ali je osporena legitimnost predloga o isključenju Jugoslovenskog udruženja za političke nauke. Predsedništvo Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, poslalo je svog člana akademika Vojislava Stanovčića da prisustvuje sednici Izvršnog komiteta IPSA i u direktnom usmenom izlaganju iznese i brani naše argumente. Izvršni komitet IPSA je prihvatio naše stanovište, tako da je naše udruženje ostalo u članstvu Međunarodnog udruženja za političke nauke.
Nakon toga, za predsednika Jugoslovenskog udruženja za političke nauke tadašnje SR Jugoslavije izabran je profesor Vučina Vasović, koji je u dva mandata ostao na toj funkciji. Nakon njega predsednik Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, koje je nakon odvajanja Crne Gore, preimenovano u Udruženje za političke nauke Srbije, izabran je profesor Vukašin Pavlović, koji je tu funkciju obavljao krajem devedesetih, kada je pod izuzetno teškim političkim uslovima uspostavljeno redovno godišnje održavanje sabora politikologa, i početkom dvehiljaditih. Nakon njega za predsednika udruženja izabran je profesor Čedomir Čupić, a potom profesor Milan Podunavac. Sada se na funkciji predsednika Udruženja za političke nauke Srbije nalazi profesor Nebojša Vladisavljević.
Tekst pripremio
Vukašin Pavlović
