Prošlo je više od 30 godina od pada Berlinskog zida i početka političke i ekonomske transformacije komunističkog sveta. Da li je pravo vreme da se fenomen sagleda? Jasno je da se postkomunistička društva razlikuju od komunističkih. Da li su i pravednija? Želimo da analiziramo društvenu pravdu u postkomunističkoj transformaciji iz političke i ekonomske perspektive.
Ključne ideje 1989. izvedene su iz uspeha tržišne privrede u Velikoj Britaniji i SAD. Centralna i Istočna Evropa trebale su da kopiraju recept Zapada i da nadoknade zaostatak implementirajući njihove političke i tržišne institucije. Uvođenje privatnog vlasništva i tržišta ne bi stvorilo samo efikasnu ekonomiju i prosperitet, već i pravedno društvo. Ideja pravednog društva izvedena je iz meritokratskih ideja, pozitivne selekcije i tržišne pravde. Institucije tržišta bi omogućile pozitivnu selekciju, koja bi stvorila objektivne kriterijume za evaluaciju tržišne vrednosti svakog pojedinca. Kada tržište odredi vrednosti svakog pojedinca, znaćemo kako resursi treba da budu alocirani. Da li je ovakav pristup doveo do socijalno pravednijeg društva?
Iako su tržišne reforme dovele do nekog napretka, „plima koja je trebala da podigne sve čamce“ se nikad nije pojavila, te se čini da je većina postkomunističkih društava danas manje pravedna nego pre 32 godine. Pristup tranziciji preko tržišta ne samo da je dalje produbio društvene i ekonomske nejednakosti između bogatih i siromašnih, već je takođe doveo do srozavanja kvaliteta demokratije, uspona desnice, kao i populističkih partija i pokreta.
Međunarodni organizacioni komitet:
Dr Toni Rodon, Univerzitet Pompeu Fabra, Španija
Dr Sonja Grim, Konstanc Univerzitet, Nemačka
Dr Ana Matan, Univerzitet u Zagrebu – FPZG, Hrvatska
Dr Vesna Leskošek, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija
Dr Đorđe Pavićević, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Dr Bojan Vranić, Univerzitet u Beogradu, Srbija
