Vesti

Poziv: 16. Sabor politikologa

DRUŠTVENA PRAVDA U POST-KOMUNISTIČKIM DRUŠTVIMA

 

Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd, 24. i 25. septembar 2022.

Rok za slanje sažetaka: 1. avgust

Sažetke slati na: politicke.nauke.srbije@gmail.com

 

Prošlo je više od 30 godina od pada Berlinskog zida i početka političke i ekonomske Plakattransformacije komunističkog sveta. Da li je pravo vreme da se fenomen sagleda? Jasno je da se postkomunistička društva razlikuju od komunističkih. Da li su i pravednija?  Želimo da analiziramo  društvenu pravdu u  postkomunističkoj  transformaciji  iz političke  i  ekonomske  perspektive.

Ključne ideje 1989. izvedene su iz uspeha tržišne privrede u Velikoj Britaniji i SAD. Centralna i Istočna Evropa trebale su da kopiraju recept Zapada i da nadoknade zaostatak implementirajući njihove političke i tržišne institucije. Uvođenje privatnog vlasništva i tržišta ne bi stvorilo samo efikasnu ekonomiju i prosperitet, već i pravedno društvo. Ideja pravednog društva izvedena je iz meritokratskih ideja, pozitivne selekcije i tržišne pravde. Institucije tržišta bi omogućile pozitivnu selekciju, koja bi  stvorila  objektivne kriterijume  za evaluaciju tržišne vrednosti  svakog pojedinca. Kada tržište odredi vrednosti  svakog pojedinca, znaćemo kako resursi treba da budu alocirani. Da li je  ovakav pristup doveo  do socijalno pravednijeg društva?

Iako su tržišne reforme dovele do nekog napretka, „plima koja je trebala da podigne sve čamce“ se  nikad nije pojavila, te se čini da je većina postkomunističkih društava danas manje pravedna nego pre 32 godine. Pristup tranziciji preko tržišta ne samo da je dalje produbio društvene i ekonomske nejednakosti između bogatih i siromašnih, već je takođe doveo do srozavanja kvaliteta demokratije, uspona desnice, kao i populističkih partija i pokreta.

Problem pravedne transformacije  želimo da sagledamo  iz više  uglova i predlažemo sledeće moguće panele.

  • Teorije socijalne pravde i postkomunistička transformacija
  • Političko predstavljanje i socijalna pravda
  • Javne politike, institucionalno ponašanje i pravedna raspodela
  • Mediji i diskurs pravde
  • Blagostanje u postkomunističkim društvima
  • Nejednakosti u postkomunističkim društvima
  • Marksizam, komunističko nasleđe, i postkomunistička pravda
  • Uspon populističkih, desnih i iliberalnih  političkih partija  tokom  postkomunističke transformacije kao odgovor na ekonomske politike
  • Kultura, nacije i politike granica u postkomunističkom kontekstu
  • Zelena tranzicija i pravedno društvo
  • Izazovi digitalne transformacije i radnog prava za pravedno društvo
  • Transformacije građanskog aktivizma
  • Emocionalni preokreti kao odgovor na (ne)pravde u postkomunističkom društvu

Poseban panel o ratu u Ukrajini biće organizovan sa učenicima po pozivu. Panelisti će diskutovati o trenutnom konfliktu iz perspektive tranzicione pravde i geopolitičkih posledica sloma komunizma. 

Da biste se prijavili, molimo vas da pošaljete prijavu koja sadrži: ime, prezime, afilijaciju, panel za koji se prijavljujete, sažetak (do 250 reči) i 3 do 5 ključnih reči. 

 

Sažetke slati na: politicke.nauke.srbije@gmail.com  do 1. avgusta 2022. godine.

 

Međunarodni organizacioni komitet:

Dr Toni Rodon, Univerzitet Pompeu Fabra, Španija
Dr Sonja Grim, Konstanc Univerzitet, Nemačka
Dr Ana Matan, Univerzitet u Zagrebu – FPZG, Hrvatska
Dr Vesna Leskošek, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija
Dr Đorđe Pavićević, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Dr Bojan Vranić, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Sabor politikologa 2018: Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji

Ustavi su smatrani ključnim obeležjem demokratizacije i upravljanja sukobima poslednjih decenija. Usled toga, odgovarajuća literatura iz normativne političke teorije, ustavnog prava, uporedne politike i studija demokratizacije značajno se proširila. Ipak, globalna demokratska recesija, koja je zahvatila stare i nove demokratije poslednjih godina, otvorila je raspravu o ulozi konstitucionalizma i ustavnog dizajna u novom miljeu.

Udruženje za političke nauke Srbije posvetilo je ovogodišnji Sabor politikologa, godišnju međunarodnu konferenciju Udruženja, ovoj temi i pozvalo autore koji se bave konstitucionalizmom, ustavnim dizajnom, demokratijom, demokratizacijom i srodnim oblastima da govore o njenim različitim aspektima. Više od 60 autora – iz Srbije, više balkanskih zemalja, Zapadne i Istočne Evrope, Rusije i drugih regiona izložiće saopštenja o ovoj temi iz različitih teorijskih i metodoloških perspektiva u političkim i društvenim naukama.

Sabor politikologa će se održati 22-23. septembra na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Ulaz je slobodan.

Program Sabora politikologa
Knjiga sažetaka