Међународна научна конференција, Сабор политиколога, која се традиционално одржава на Факултету политичких наука у организацији Удружења за политичке науке Србије и Факултета политичких наука ове године је отворена под називом „Урушавање или слом демократије“. Декан Факултета политичких наука, проф. др Драган Р. Симић је поздравио учеснике и панелисте, нагласивши да је тема овогодишњег Сабора изузетно важна за истраживаче политичких наука, јер је проблем кризе демократије све присутнији како у земљама у региону тако и у другим земљама света. На уводној речи говорио је и Срђан Ђуровић, испред Фондације за отворено друштво Србија које је подржало ову конференцију, , који се осврнуо на претходне године Сабора и као изузетну привилегију истакао све већи број учесника и стручњака који долазе из различитих земаља. Присутнима су се обратили и Небојша Владисављевић, председник Удружења за политичке науке Србије, који се захвалио спонзорима и упознао учеснике са програмом Сабора, а потом и Милан Подунавац, председник Балканског удружења за политичке науке.
Програм Сабора политиколога 2016
Након уводне речи уследио је панел под називом „Заробљеност државе и потенцијални лекови” којим је модерирао Ненад Димитријевић, професор на Катедри за политичке науке на Централноевропском универзитету. Милада Ана Вахудова са Универзитета Чапел Хил у Северној Каролини говорила је о великим променама у позицијама важних политичких странака у региону у последњих петнаест година у односу на процес евроинтеграција и упоредила политичку компетицију партија у Босни, Македонији, Србији и Хрватској. Предавање професора Душана Павловића са Факултета политичких наука у Београду је било на тему екстрактивних институција у Западној Европи и улози јавних и демократских институција у демократском процесу у једној земљи. О феномену заробљености државе у земљама Западне Европе и компаративној анализи Србије и Македоније у том погледу говорио је Кеичи Кубо са Факултета политичких наука и економије Универзитета Васеда у Токију. Рузбек (Руди) Бејкер са Универзитета Сури у свом излагању говорио је о могућностима и ризицима директне демократије као начину превазилажења заробљености државе на примеру америчке државе Калифорнија.
Председавајући другог панела „Изазови демократизације у региону“ био је професор Вукашин Павловић са Факултета политичких наука у Београду. Професор Славиша Орловић говорио је на тему „Интересне групе и консолидација демократије“ истакавши да је разумевање интересних група важно јер нам оно много говори о томе како функционишу, односно не функционошу политичке институције и каква је дистрибуција моћи у друштву. Он је указао да је у плуралистичким друштвима држава арена за надметање између различитих интереса. „Избори 2016. године и (тотални) пораз аутономашке идеје у Војводини“ тема је којом се бавио проф. др Душко Радосављевић из Војвођанске политиколошке асоцијације из Новог Сада. Професор Радосављевић је у оквиру свог излагања казао да су избори 2016. године одржани без залагања за јасне политичке циљеве, без свести шта је циљ избора, а партије демократске опције посебно оне са аутомашким и националним предзнацима су се олако одрекле залагања за измену статуса Војводине.
Тема наредног панела тицала се радикализације политике у времену економске кризе. Мислав Житко са Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, говорио је о тренутној кризи у Европској унији, као и антагонизму између капитализма и демократије, која је у њеном корену. „Преломни проблем са којим се данас сусрећемо јесте то што социјални бес и фрустрације који су узроковани кризом капитализма, као и приближавањем левих партија елитистичким платформама, воде до идентификације припадника радничке класе са националистичким и ксенофобичним партијама“, објаснио је Житко. Ненад Димитријевић са Одсека за политичке науке Централно-европског универзитета анализирао је промене које су везане за модел западне демократије, те је поставио питање да ли се данас може уопште говорити о демократији, или је у питању доба пост-демократије. „Глобализација је довела до промена када је у питању институционална конфигурација основних демократских категорија“, рекао је Димитријевић. Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука говорила је о односу и нерешивом сукобу између коститутивне моћи и конституционалног обрасца. „Да би се схватио концепт конститутивне моћи, неопходно је дефинисати ко је њен субјект. Ако се узме да њу чине обични људи – припадници радничке класе, или они сиромашни – долази се до закључка да конститутивна моћ не у успева да трансформише уставни образац“, изјавила је Ђорђевић. Она је додала да, иако се говори да су закони легитимни зато што су донети од стране народа, на највећи број закона они који треба да им се покоравају немају никаквог утицаја, а чак су и уставне одредбе често наметнуте без учешћа народа. Иван Стефановски са Института за хуманистичке и друштвене науке из Фиренце, објашњавајући порекло мобилизације односно друштвених и политичких покрета на Балкану, навео је процесе демократске и економске транзиције као главне разлоге. Он се осврнуо на „Босанско пролеће“, као и протесте у Македонији како би показао да је недостатак формалне демократизације довео до површне демократије, што је узроковало протесте. „Даља мобилизација могла би водити до демократизације одоздо“, закључио је Стефановски. Овај панел модерирао је Марко Симендић.
Следећи панел „Криза демократије и успон мешовитих режима“ отворио је професор Алпар Лошонц са Универзитета у Новом Саду излагањем о анализи политичко – економског система који се у Мађарској везује за премијера Виктора Орбана. „Орбан је класични представник транзиционог процеса и политичар који је своју каријеру почео на либералној страни“, изјавио је Лошонц. На то излагање се надовезао Александар Милошевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду који је објаснио да су економска криза из 2008. године и економски опоравак који је уследио проузроковали растућу економску несигурност у развијеним земљама. Он је такође нагласио да је од 70-их година уочљив успон економског национализма у државама нових демократија, пре свих Мађарске и Пољске. Борис Варга из Војвођанске политиколошке асоцијације Новог Сада говорио је о глобалној демократској рецесији и стању режима на простору бившег СССР-а. Он се осврнуо на теорију Дајмонда која говори о томе да се у периоду између 1974 - 2007. године бележи раст броја демократских држава, а касније све више опада. Марко Вековић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду је представио истраживање у којем се бавио проблемом мерења демократизације и односу православног света са демократским процесом. „Доминатно православне земље су допринеле трећем таласу демократизације“, закључио је Вековић. О односу неефикасности италијанских политичких институција и оснаживања легитимитета недемократских политичких концепата говорио је Радивоје Јововић са Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић из Новог Сада. Он је додао да нова реформа изборних правила, позната као изборни систем „Италикум“ оличава прелазак традиционално највећих партија левог и десног дела партијског система на позиције недемократског карактера. Председавајући панела био је Синиша Таталовић са Факултета политичких наука, Свеучилишта у Загребу.
Петим панелом под називом: „Савремени Балкан: Од нелибералне демократије до хибридних режима“, модерирао је Кеичи Кубо са Факултета политичких наука и економије Универзитета Васеда у Токију. Прву студију „Евалуација демократије слушањем грађана: српска и бугарска јавна сфера“ представио је Џејмс Досон са Кингс Колеџа, Универзитета у Лондону, који је демонстрирао резултате свог етнографског истраживања и показао разлике у размишљањима између високо образованих и политички активних грађана Ниша и Пловдива у Бугарској. Потом се присутнима обратио Бојан Тодосијевић са Института друштвених наука Универзитета у Београду и предочио корелацију коефицијената између ауторитаризма, национализма, евалуације власти и партијске преференције на основу истраживања јавног мњења. Дане Талески из Центра за напредне студије у Југоисточној Европи демонстрирао је студију која је у току и која истражује хибридне режиме, који представљају мешавину ауторитаризма и демократије (нпр. компетитивни ауторитаризам, дефективна демократија). Професор Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука у Београду у свом излагању под називом „Сумрак изборне демократије? Ауторитарна манипулација и отпор у Србији и на Балкану“ изнео је дистинкцију између изборне и репрезентативне демократије и објаснио данашњу демократију као мајоризацију, која иде даље од изборне демократије.
Панел „Безбедност, демократија и мигрантска криза у Европи“ отворио је Немања Џуверовић са Факултета политичких наука, Универзитета у Београду. Синиша Таталовић са Факултета политичких знаности, Свеучилишта у Загребу, говорио је на тему „Избјегличка и миграцијска криза у Европи и Хрватској: политичке интеграције миграната“. Таталовић је истакао да је Хрватска одабрала хуманитарни приступ који се углавном заснивао на слободном протоку миграната чија је главна дестинација Немачка. Жидас Даскаловски са Универзитета Климент Охридски из Битоља одржао је предавање о геополитици и проширењу Европске уније на Западном Балкану, о значају принципа, регионалних играча и великих сила. Даскаловски је подсетио да је Европска унија у институционалној кризи и да је више интересује област стабилности него проширења. Он је истакао да локална елита користе медије и национализам да би остала на власти, што није добро за демократију. Излагање Милоша Шолаје са Факултета политичких наука, Универзитета у Бања Луци тицало се демократије и територије, изградње државе, сепаратизма, партиција и „de facto“ државе у постсоцијалистичком простору. Шолаја је објаснио да су кључна питања да ли је самопроглашење израз демократских тежњи и да ли је могуће успоставити демократију као глобални поредак, што представља америчку визију света. О демократским установама и безбедности говорио је Никола Вујиновић, са Факултета политичких наука, Универзитета у Београду. Он је указао да институције безбедности као што су војска и полиција могу да угрозе демократске институције нарочито оне које немају дугу историју и стабилност, а да би се то спречило потребне су демократска и цивилна контрола.
Панел који носи назив „Изазови демократизације у региону 2“ отворила је Тијана Перић Дилигенски са Института за политичке студије у Београду. „Политичко условљавање тек ће бити најинтензивније. Из Брисела је стигао сигнал да ће сваки успех бити награђен, а сваки неуспех санкционисан“, саопштила је у свом излагању „Антикоруптивна парадигма на постјугословенском простору“. Николета Томовић са Хуманистичких студија Универзитета Доња Горица из Подгорице демонстрирала је своју студију „Исходи демократизације на Балкану – да ли унутарпартијска демократија има перспективу у Црној Гори?“ у којој се служила дводимензионалним моделом хрватског теоретичара Горана Чулара. Пред почетак дискусије Милорад Ђурић са Универзитета EDUCONS указао је да су друштвени процеси непрекидни извор проблема у којем свако решење ствара нови проблем, као и да је национална држава услов могућности демократских промена у свом излагању „Проблем легитимацијског дефицита у савременој демократији“. Модератор панела био је Бојан Вранић.
Први дан Сабора политиколога затворен је округлим столом Балканског удружења за политичке науке (BPSA) на ком су панелисти дискутовали о успону либерализма и десничарског екстремизма на територији Балкана. Модератор округлог стола била је Биљана Ђорђевић. Пре свог излагања, председник Удружења, професор Милан Подунавац позвао је учеснике да одрже минут ћутања у част професора Димитра Мирчева, недавно преминулог председника Македонског удружења за политичке науке.. Кроз презентацију, професор Подунавац је указао на социјалну динамику која влада на Балкану, а проузрокована је политиком страха коју стварају десно оријентисане струје. Ана Крастева, професорка на Новом бугарском универзитету, на примерима мигрантске и економске кризе, као и тензије која влада према мањинама, објаснила је како функционише десница у Бугарској. Ненад Марковић испред Македонског удружења за политичке науке осврнуо се на фундаменталне вредности друштава у транзицији, међу којима је и друштво балканских земаља. Он је такође истакао и значај борбе против корупције, али и против веровања у политичке митове који прате ове земље. Професорка са Универзита у Северној Каролини, Милада Ана Вахудова, уочила је недостатак јаке опозиције као један од кључних проблема, присутан како у Србији, тако и у Чешкој па чак и у Северној Каролини. Џејмс Досон са Универзитета у Лондону затворио је панел правећи паралелу између земаља источне и централне Европе у њиховом опхођењу према екстремној десници. Након појединачних излагања, панелисти су са осталим учесницима коментарисали претходно изнета мишљења о успону екстремних десница на Балкану.
Другог дана Сабора политиколога на Факултету политичких наука одржана су четири панела која су пратила актуелне теме. Првим панелом под називом Демократске институције у превирању („Democratic Institutions in flux“) модерирао је Душан Павловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Павел Шарадин, са Одељења за европске и политичке студије Филозофског факултета Палацки универзитета у Оломоуцу и Лукаш Вомлела са Института за централно–европске студије Факултета за јавне политике, Шлеског универзитета у Опави, говорили су о томе како је економска криза утицала на промену у компетицији политичких партија и партијских система широм Европе. Они су анализирали политичке партије и партијске системе Пољске и Чешке и указали на различиту улогу римокатоличке религије кроз поређење чешког либерализма и пољског католицизма. „Док партијски систем Чешке традиционално представља један од стабилнијих система пост-комунистичке Европе, са мање или више стабилним политичким партијама, постоје многе промене у партијској компетицији и релевантним политичким партијама у Пољској“, изјавио је Шарадин. О корупцији у Србији и Румунији причао је Валентин Стоиан са „Михаи Витеазул“ Националне обавештајне академије из Букурешта. „Обе државе, и Румунија и Србија, су тренутно успешно ангажоване у вођењу офанзивне анти–коруптивне политике. За разлику од Румуније која третира проблем корупције као безбедносни проблем, Србија је одабрала традиционалне механизме засноване на спровођењу закона у својој стратегији борбе против корупције, истакао је Стоиан. Он је нагласио да ће стратегија Србије, можда имати мање ефекта у неком ближем периоду али ће вероватно имати мање утицаја на консолидацију демократије на дуже стазе. Марко Кртолица са Универзитета Св. Ћирила и Методија из Скопља је указао на то да су политичке партије новог радикалног правца главна и стална претња за либералне вредности и токове у западним демократијама. Он је објаснио да је скоро читава друга половина двадесетог века испуњена успоном и падовима нових радикалних десних партија у земљама првог и другог таласа демократизације. Горан Шибаковски са Универзитета Св. Апостола Павла из Охрида је причао о истраживању парламената у земљама Западног Балкана и слабљењу тих институција.
Следећи панел „Слобода штампе у Србији и региону“ отвориле су Ана Милојевић и Александра Крстић са Факултета политичких наука у Београду. Оне су одржале презентацију о демократизацији медија у Србији, истраживањем новинарске етике кроз анализу наслова као и узајамне везе наслова и текста у дневној штампи. Указале су да је Етички кодекс новинара у Србији сиромашнији у односу на сличне прописе у региону и свету. Посебно су истакле девет типова неправилности наслова који указују на све већу таблоидизацију новинарске професије. Након њиховог излагања, Јовица Павловић са Факултета политичких наука представио је своје истраживање на тему „Притисци извршне власти на независна тела: Онлајн напади на омбудсмана.“ Павловић је приметио другачије функционисање друштвених мрежа у односу на традиционалне медије услед немогућности традиционалне контроле органа власти на садржај који се тамо појављује, али и присутво великог броја партијских присталица који заузимају простор друштвених мрежа са циљем да манипулишу јавним мњењем. Панел је модерирала Ивана Спасић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Трећи панел другог дана Сабора политиколога под називом: „Демократски пад на Балкану из упоредних перспектива“ модерирао је Ненад Марковић из Македонског удружења за политичке науке. Наташа Вунш са Школе за словенске и источноеврпске студије Универзитета у Лондону - говорила је о кризи демократије у данашњем свету. „Демократско назадовање постаје све уобичајеније међу земљама Западног Балкана, кандидатима који су у процесу преговора о приступању у Европску унију, али и међу оним земљама које су ушле у Европску унију у последњим таласима проширења“ . Она додаје да тренутни ауторитативни трендови на Западном Балкану шаљу забрињавајући сигнал трансформацијској моћи Европске уније, сугеришући да чланство у Европској унији није више толико привлачно. О проблемима транзиције и демократске консолидације у Македонији причала је Гордана Сиљановска Давкова са Универзитета Свети Ћирило и Методије у Скопљу. Она је истакла да је и након 26 година транзиције и борбе за демократску консолидацију главна одлика политичког живота у Македонији и даље „ненормалност“ . „Ми са Западног Балкана смо потпуно неспремни ушли у транзицију, што је касније имало великих последица на политички живот на овим просторима“, подвукла је она. Надежда А. Пономаренко са Факултета политичких наука, Руске председничке академије за националну економију и јавну управу као главну тему свог истраживања истакла је демократизацију и владајуће елите у модерним трансформацијским системима. „Моја студија заправо показује како процес демократизације утиче на принципе формирања и функционисања владајућих елита у модерним трансформацијским политичким системима. Формирање демократског режима је сложен процес који се одликује специфичностима у зависности у којем друштвеном систему је формиран“ . Она још наглашава и три кључне фазе овог процеса, а то су: фрагментација, институционализација и консолидација. Последње истраживање на овом панелу презентовала је Елда Зотај са Универзитета Александар Мојсије у Драчу. Циљ њеног рада је био да покаже неуспешност демократској пројекта у Албанији. „Албанија је била последња земља комунистичког блока која је променила систем. Ако се вратимо у историју можемо да видимо да она, баш као ни Русија, није имала ниједан успешан демократски пројекат“, истиче Зотај и указује да је и у Албанији баш као и у осталим земљама Западног Балкана транзиција ишла споро јер је у свим тим земљама преовладавала иста филозофија: доминирај, немој да водиш.
Наредни панел носио је назив „Криза представничке демократије“ којим је модерирала Ана Матан са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу. Цирила Топлак са Факултета политичких наука Универзитета у Љубљани је говорила о алтернативама представничкој демократији на примеру успостављању паралелне градске власти у Марибору након великих протеста који су се одржали 2012. године. „Либерална представничка демократија је најмање лош и као такав једини прихватљив политички систем. Али представничка демократија није погодна за све“, изјавила је Топлак.Она је нагласила да проблем није у демократији него у капитализму. О регулаторном капитализму и демократији говорио је професор Илија Вујачић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. „Ми не живимо у неолибералном капитализму. Реч је о новом типу капитализма и новом типу државе, тзв. регулаторни капитализам и регулаторна држава“, навео је Вујачић. Он је објаснио да је управо вишак демократије, а мањак либерализма проузроковао све проблеме који данас постоје у демократским системима. Случај „Nuit debout“ и херменеутичка контрадикција била је тема о којој су говориле Ана Бирешев и Ивана Спасић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду. Оне су објасниле да је идеја француског социолога Лика Болтанског о херменеутичкој контрадикцији већ дужи период расправа између прагматиста и критичких социолога, а да је последњих месеци оживела кроз грађанску мобилизацију названу „Nuit debout“. Професор Ђорђе Павићевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду указао је на проблем демократије без политичког садржаја притом наглашавајући да је реч о минималистичком концепту демократије. „Демократија као скуп неутралних процедура које обезбеђују непристрасно надметање различитих политичких опција јесте само метод легитимизације који нема властити политички садржај него се пуни садржајем кроз надметање различитих опција“, навео је Павићевић.
Удружењe за политичке науке Србије и Факултет политичких наука из Београда организовали су овогодишњи Сабор политиколога „Урушавање или слом демократије", који је се од 24. до 25. септембра одржао на Факултету политичких наука у Београду.
