У последњој деценији, распламсавају се стари и избијају нови сукоби у европским државама. Спорови око економске и социјалне политике извиру из све дубљих социјалних и економских неједнакости и драматичних последица глобалне финансијске кризе. Сукоби око етничког и националног идентитета и националног самоопредељења, који почивају на наслеђу сукоба и/или насиља, обнављају се услед ерозије мањинских права, избегличке кризе и шире нестабилности на међународној сцени и у појединим регионима. Криза политичког представљања и политичка нестабилност подстакли су успон популизма широм континента али, у многим случајевима, и недемократске трендове, као што су урушавање медијских слобода, политичког такмичења и владавине права. С друге стране, многе групе захтевају реформе демократских процедура и алтернативне моделе одлучивања ради масовнијег учешћа грађана у политичком животу, праведније расподеле и веће епистемолошке и еколошке одговорности.
У неким случајевима, сукоби око социјално-економских, етничких и националних и демократских питања одвијају се унутар институција и независно једни од других. У другим случајевима, спорови разних врста се преливају ван политичких установа, испреплетени унутар ширих таласа политичке мобилизације и сукобљавања на јавној сцени, откривајући велике проблеме са којима се суочавају обични грађани и крхку природу поретка. Све већи број покрета различитих оријентација и протести у многим државама доводе у питање капацитет демократских установа да решавају нагомилане спорове. Мада је средиште сукоба унутар појединих држава, често се последице осећају и преко државних граница, са битним импликацијама за регионални миље Балкана и Европу у целини.
У временима кризе, политичке власти и ЕУ промовишу стабилност као највиши циљ. Унутар држава, власти често покушавају да ублаже сукобе ограничавањем права грађана. Када је реч о демократији и националним сукобима, сужавају се права националних и нових мањина, шири се страх од миграната и ограничавају се медијске слободе, контрола извршне власти и/или деловање опозиционих странака и других критичара власти. Када је реч о социјалним питањима, ограничавају се социјалне функције државе, као и права радника, често у корист домаћих и страних инвеститора и послодаваца, али и права пензионера и разних угрожених група, и смањују се буџетска средства за образовање. Истовремено, драматично се продубљују социјалне разлике и цветају клијентелизам и корупција.
Да ли разрешење, или бар ублажавање, сукоба у неповољним унутрашњим и међународним околностима оправдава привремено сужавање појединих права одређених група грађана? Или је реч о изговору ради одбране интереса политичких и економских елита? Какве су средњорочне и дугорочне последице такве политике: стабилност или продубљивање старих и/или подстицање нових сукоба? У којој мери су спољни утицаји, у виду имплицитне подршке недемократским властима и политикама у циљу одржања стабилности крхких држава и решавања преосталих „замрзнутих“ сукоба на Балкану, нарочито они који долазе из ЕУ, оправдани и успешни? Да ли недемократски трендови у појединим бившим социјалистичким државама извиру превасходно из такве „стабилократије“ или из деловања унутрашњих чинилаца? Може ли темељнија подршка ЕУ демократским снагама – релевантним опозиционим странкама, друштвеним покретима и деловима цивилног друштва – дугорочно обезбедити не само стабилност већ и демократију?
Позивамо ауторе који се баве узроцима, облицима, током и последицама релевантних врста сукоба, као и демократијом и демократизацијом, из различитих теоријских и методолошких перспектива у политичким и друштвеним наукама, да пошаљу предлоге саопштења који се, у најширем смислу, односе на следећа питања:
- Дијагнозе и прогнозе стања демократије: криза, урушавање, пад, одбрана, пост-демократија?
- Преливање глобалне финансијске кризе на Балкан и социјално-економски сукоби
- Социјално-економске неједнакости и демократија
- Демократско одлучивање и приватизација природних ресурса
- ЕУ, „стабилократија“ и регулација националних сукоба: Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Србија/Косово и/или Црна Гора
- Демократија у плуралним друштвима на Балкану
- Регионални приступи решавању сукоба
- Преиспитивање прошлости и демократија на Балкану
- Урушавање медијских слобода и политичког такмичења у Средњој Европи и на Балкану
- Популизам и демократија у ЕУ и на Балкану
- Протести и демократија у бившим социјалистичким државама
- Промене страначких система и нове странке и покрети
- Уједињавање опозиционих снага – политичких странака, друштвених покрета и делова цивилног друштва – и демократизација у балканским државама
- „Стабилократија“ и плиме и осеке међународне промоције демократије
Међународни научни (селекциони) одбор конференције: Дениса Костовицова (Лондонска школа економије и политичких наука), Џејмс Досон (Универзитет Ковентри), Тончи Курсар (Факултет политичких знаности, Загреб), Владимир Божиновски (Правни факултет, Скопје), Дамир Капиџић (Факултет политичких наука, Сарајево), Ивана Спасић (Филозофски факултет, Београд), Весна Кнежевић-Предић, Ана Милојевић, Славиша Орловић, Душан Павловић и Немања Џуверовић (Факултет политичких наука, Београд).
Предлоге саопштења (наслов, сажетак од 250 речи, пуно име аутора, институција, електронска пошта, кратка биографија) послати на conflict.stability.democracy@gmail.com.
Рок за пријаву саопштења је 7. јул 2019. године. Научни одбор ће обавестити све пријављене о исходу пријаве до 20. јула. Саопштења ће бити објављена у зборнику радова или посебним издањима регионалних часописа Политичке перспективе и Journal of Regional Security.
