Сабор политиколога, међународна научна конференција која се одржава на Факултету политичких наука и окупља политикологе из региона, и ове године отворена је под називом „Нова Европа и њена периферија”. Проф. др Илија Вујачић, декан Факултета политичких наука и новоизабрани декан Драган Симић, су поздравили учеснике и пожелели им добродошлицу, нагласивши да је Сабор политиколога важан скуп за размену мишљења и истраживања, које ће учинити међународне комуникације проходнијим. Проф. др Милан Подунавац, председник Удружења за политичке науке Србије које је главни организатор скупа, је захвалио спонзорима на подршци коју дају годинама и најавио уводно излагање.
Програм Сабора политиколога 2015
Говорник на уводном излагању био је Драгољуб Мићуновић, професор Универзитета у Београду, који је говорио на тему „Европа и њена периферија“. Предавање је обухватило више целина, говорио је о вредносним системима политичке филозофије, питањима слободе и једнакости, и Србији као друштву у транзицији. „За почетак бих говорио о вредносном систему политичке филозофије, концептима као што су слобода, демократија, једнакост и братство. Ови појмови су се истрошили, и то није новост. Светски поредак је такав да скоро свака држава има демократски устав“, истакао је Мићуновић. Он је навео да док се државе хвале својим демократским уставом, у њима се дешава толико насиља. „Ако кажемо да је нешто демократско, ништа нисмо рекли. Политика је постала занат. Људи који живе од политике представљају опасан свет. Мање је оних који живе за политику, а такви су нам потребни“, додао је Мићуновић. Излагање је наставио питањем сукоба слободе и једнакости и истакао да та два концепта не смеју бити супротстављена. „Велико питање је како да се не пориче људска слобода, а сачува опште добро? Између слободе и једнакости потребан је трећи елемент – братство, а задатак човечанства је да га сачува“, подвукао је он.
Након уводног излагања уследио је панел под називом „Multi speed Europe“ којим је председавао проф. др Драган Симић, новоизабрани декан Факултета политичких наука у Београду, а говорили су стручњаци из Србије и региона. Дејан Јовић са Факултета политичких знаности, са Свеучилишта у Загребу је говорио о стварању биполаризма и мултиполаризма на европским периферијама. Предавање проф. др Јована Теокаревића, са Факултета политичких наука у Београду је било на тему диференцираних интеграција у Европској унији, а говорио је и о перспективи чланства балканских кандидата. Сукоб модернизма и постмодернизма у европском контексту предочио је Горан Илик са Правног факултета Универзитета „Свети Клемент Охридски“ у Битоли. Он се осврнуо на проблеме заједничке спољашње и безбедоносне политике, о чему је касније детаљније говорила професорка Туба Елдем, са одсека за политичке науке и међународне односе Универзитета Јени Јузил у Турској. Она је упоредила цивилно-војне односе у Србији и Турској и објаснила механизме демократске контроле безбедоносног сектора. Проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука у Београду говорила је о Европској унији и Кини, као стратешким партнерима и конкурентима на почетку 21. века. Након појединачних излагања, учесници су коментарисали презентована излагања и актуелна дешавања у Европској унији и њеном суседству.
Панел „ Нова или другачија Европа: Неслагање око европске идеје“ такође је оджан након уводног излагања. Председавајући панела био је проф. др Илија Вујачић, декан Факултета политичких наука у Београду. Професор Нервуз Ћурак са Факултета политичких наука, Универзитета у Сарајеву говорио је на тему „Геополитички логос и геофилозофски митос једне Европе“. Излагање професорке Радмиле Васић са Правног факултета у Београду тицало се Европске уније и идеја Европе. Она је истакла два велика проблема која данас постоје у Европи: први се односи на подељеност центар и периферија, а други на страх од ислама. О тези „Европска унија као добра имерија – крај паневроспке идеје ЕУ“ говорио је професор Слободан Самарџић са Факултета политичких наука у Београду, док је професорка Драгица Вујадиновић са Правног факултета у Београду објаснила глобалну европску кризу сагледану кроз welfare призму. Она је подвукла да мере штедње само продубљују кризу и не могу довести до економског опоравка. О држави социјалног инвестирања као могућности нове Европе говорио је професор Бранко Бошковић са Хуманистичких студија Универзитета Доња Горица.
„Европа и Балкан: шта смо научили из Грчког случаја?“ била је тема Округлог стола чији су учесници били Панагиотис Лиарговас са економског департмана Пелопонеског универзитета и Николаос Цифакис са департмана за политичке науке и међународне односе Универзитета на Пелопонезу. Упоређујући макроекономске показатеље из 2008. и 2013. године, Лиарговас је анализирао ток и последице економских програма које су спровођене у Грчкој. Он је објаснио да је до неуспешних резултата у грчкој економији, између осталог, дошло и због непотпуне имплементације економских програма која свој израз не налази само у законима него и у свакодневној и доследној пракси. Након што је изнео анализу Грчког случаја из своје перспективе, Николаос Цифакис се осврнуо на земље Западног Балкана. Он је указао да те државе треба да развију програм са холистичким приступом, али и да је неопходно да преузму контролу над реформама уз избегавање бирократског менталитета.
Панел „Политички изазови са периферије: социјална и идентитетска питања (I део)“ отворила је професорка Цирила Топлак са Факуктета друштвених наука Универзитета у Љубљани излагањем о проблемима европског идентитета и тензијом између њега и латентног југословенског идентитета. На ту презентацију професорка Наталија Мићуновић са Института друштвених наука Универзитета у Београду надовезала је своје предавање о европској културној политици и политичким исходима на културном простору бивше Југославије. Душан Павловић са Факултета политичких наука у Београду у свом делу излагања објаснио је сопствено становиште да је демократски регрес у источној Европи директна последица моралног хазарда и то показао на примерима Мађарске, Македоније и Србије. Проф. др Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука у Београду говорио је о медијима и квалитету демократије у Србији после владавине Слободана Милошевића. Од свих аспеката медија он се првенствено бавио њиховим извештавањем.
У наставку конференције одржана је оснивачка седница Балканског удружења за политичке науке коју је отворио проф. др Милан Подунавац.
„Регионална национална удружења за политичке науке су се сложила и одобрила иницијативу за оснивање удружења за политичке науке на простору бивше Југославије. Национална удружења за политичке науке која постају оснивачи Балканског удружења за политичке науке јесу удружења из Босне и Херцеговине, Бугарске, Србије, Словеније, Турске, Македоније и Црне Горе“ казао је професор Подунавац. Удружења из Хрватске и Грчке ће ускоро разматрати одлуку о приступању балканској асоцијацији.
Сви партнери – оснивачи удружења сложили су се око имена Балканско удружење за политичке науке и отворили дискусију о главним циљевима, стратегијама и правилима на којима ће почивати ово удружење.
„Идеја и стратегија удружења почива на четири главна принципа: изврсност, омладина, умрежавање и видљивост. Принцип изврсности и видљивости се односи на жељу да балканско академско друштво постане интернационално видљиво и признато, док се принцип омладине повезује са академском изврсношћу јер је управо улагање у академски развој омладине прави пут ка постизању одличних резултата. Принцип умрежавања је битан, јер представља виталан извор демократизације и грађења академских партнерстава која стреме ка томе да буду конструктивна и продуктивна“ објаснила је проф. Ана Крастева из Бугарске.
У даљој дискусији одређена су основна правила која између осталог одређују да ће удружењем управљати извршни одбор са председавајућим на челу који ће се бирати на сваке две године, као и секретар удружења. Присутни су изабрали чланове извршног одбора где свако национално удружење има свог представника, а за председавајућег члана одбора је изабран проф. др Милан Подунавац. Циљеви удружења се заснивају на промоцији академског истраживања и едукације о политичим наукама, умрежавању академика Балкана и развоју и умрежавању информација у овој области. Такође, одлучено је да ће се конференција одржавати једном годишње и ће се локација одржавања ротирати у свакој од земаља оснивача удружења.
Последњи панел првог дана Сабора политиколога затворен је округлим столом на тему: „Транзиција на Балкану – 25 година касније“. Главни говорник панела је био проф. Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу. „Концепт транзиције је био познат и пре 1989. године, али он се мења уколико разматрамо случајеве у југоисточној Европи. Политика транзиционог периода од социјализма ка капитализму је ускоро била замењена транзицијом од комунизма ка демократији. На Балкану, транзиција је укључила и елемент идентитета, то је била транзиција од мира ка рату и од рата ка миру.“, рекао је Јовић и додао да је консолидација демократије крај транзиције чији је главни циљ да трансформише земљу у „нормалну“ земљу према западним и европским стандардима и на Балкану је нарочито повезана са чланством у Европској унији као крајњим циљем. Након тога је отворена дискусија која је укључивала питања и размену мишљења свих учесника.
Другог дана Сабора политиколога одржаног на Факултету политичких наука одржана су четири панела која су пратила актуелне теме. Први панел под називом ,,Политички изазови са периферије: социјална и идентитетска питања'', отворио је Алпар Лошонц са Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Он је говорио о аналогији између Латинске Америке и Средње и Источне Европе с обзиром на кумулацију периферијалности. Лошинц је указао да постоји много паралела, али истовремено и опасност од методолошког колективизма. Проф. Асим Мујкић са Факултета политичких наука у Сарајеву говорио је на тему ,,Двадесет година након Дејтона: У потрази за новим моделима политичке субјективације''. Мујкић је нагласио је Дејтонски споразум суштински обликовао заједницу Босне и Херцеговине, али да се након њега установила, и даље се одржава класа етнополитичара. То, како он каже, отвара простор за постављање питања другачијег политичког субјективитета који би требало да нам прикаже шта нам је на располагању. Проф. др Вукашин Павловић указао је да кризе настају управо због концентрације крупног капитала, те да је новац у данашњем свету постао циљ сам за себе. Он је објаснио да је данас дошло до урушавања средњег слоја, те да су социјалне неједнакости видљиве и у најбогатијим друштвима. Павловић је нагласио да савремени капитализам има тенденцију да сузбија демократију. Тибор Пап са Универзитета у Печују, говорио је да материјална помоћ укључује новац на основу кога се мери напредак, док нематеријална помоћ подразумева процедуре и норме која држава треба да имплементира, али се оне резонују као непотребан терет који мора бити остварен да би се добила материјална помоћ. Драган Ђукановић из Института за међународну политику и привреду у Београду говорио је на тему ,,Западни Балкан – стални усуд европске периферије Београду''. Он је истакао да се Западни Балкан суочава са бројним проблемима, а да је један од њих то што никада није оживљен самоидентитет. Ђукановић је на крају додао да политичке елите више заговарају европске идеје и стандарде него што их се заиста придржавају.
Јасмина Трајкоска, са Универзитета у Скопљу, отворила је други панел и објаснила да стварање европских идентитета има могућности настајања и поред међуетничких разлика, где главни стуб идентитета треба да буде култура. На тему „Демократија и партијски систем Републике Македоније“, говорио је Цане Мојаноски, са Факултета безбедности из Скопља, где је указивао на основне карактеристике и стрампутице партијског система. Наталија Перишић, са Факултета политичких наука у Београду, припремила је презентацију на тему „Европске социјалне врдости“, и освнрнула се на ефекте процеса европеизације, који се одражавају на домаћу социјалну политику и социјалне сигурности. Она је нагласила да се под утицајем Европсе Уније ми налазимо у константној замци имплементације. Након ове презентације, Душко Радосављевић, са Факултета за правне и послобне студије, осврнуо се на посткомунистичке елите у региону еx-Југославије, бавећи се социјалним и идентитетским питањима. На тему „Европеизација националног идентитета у процесу европских интеграција Србије“, говорио је Зоран Лутовац, са Института друштвених наука. Он је истакао да је процес европеизације неопходно гледати интегрално, као један процес усвајања принципа, тековина и вредности. Марко Тмушић са Факултета политичких наука у Београду, осврнуо се на Институционалне основе конкурентности српске привреде, и истакао њихов значај. Други панел завршила је Снежана Ђорђевић са Факултета политичких наука у Београду, нагласивши значај иновација у пружању јавних услуга у Београду. Она је објаснила колико технологија игра битну улогу у пружању јавних услуга, али да није пресудна.
Следећи панел „Темељна права и слободе: Либерална и мултикултурна Европа“, отворио је Милорад Ступар, са Филозоског факултета, Универзитета у Београду, излагањем о појму европског грађанина и питању солидарности. Он је истакао да се Европа у овом тренутку налази пред изазовом да ли ће Европска Унија успети као институционални пројекат који реализује либералне власти и да не постоји јасна визија о томе шта значи европска интеграција. Александар Молнар, са Филозофског факултета Универзитета у Београду је подвукао значај Токвилове анализе власти Ендруа Џексона за разумеванје Јосипа Броза. Он је објаснио да је лична власт ојачавала односе између моћи, а имала последицу унутрашње урушавање институција и отварала могућност урушавања федерације. Након овог предавања, Иван Младеновић, такође са Филозофског факултета Универзитета у Београду истакао је да се Европска Унија суочава са разним социјалним питањима за шта Ролсова идеја јавног ума може да буде решење. Он је додао да је на грађанима да на основу јавног ума осмисле принципе за Европску Унију. Проф. др Милан Подунавац, председник Удружења за политичке науке Србије указао је да страх игра важну улогу у друштву. Он је објаснио да производња страха упозорава да сва политичка друштва оправдавају ратове, неутрализацију разлика, деплурализацију политичких друштава, и да страх игра кључну улогу у фази нормативног европског политичког конституционализма. На тему политике идентитета у Евроској Унији је говорио Јован Комшић, са Економског факултета Суботица, Универзитета у Новом Саду. Након њега, Љиљана Глишовић, са Факултета политичких наука у Београду, говорила је о Конструкту космополитске Европе Урлиха Бека, и подвукла да за европеизацију нису довољне само институционалне реформе.
Димитар Мирчев са Правног факултета Универзитета у Скопљу отворио је седми панел под називом „Европска унија и њене чланице као међународни актери“. Први говорник, Милош Шолаја са Факултета политичких наука у Бањој Луци, указао је на проблеме граница Европе и геополитике кондиционализма, док је Александар Милошевић са Факултета политичких наука у Београду исказао своја запажања о трговинској политици ЕУ у постлисабонском окружењу и на однос технократске моћи ЕУ и демократског надзора. На његово излагање Марјан Гјуровски са Факултета безбедности из Скопља надовезао је своје предавање о епистемолошком структурализму нормативне и трансформативне моћи ЕУ у међународним односима. Мирко Ђуковић са Универзитета Доња Горица предочио је своје мишљење о кризи у ЕУ и зениту међувладине сарадње. Целовитости теме допринела је Николета Томовић са Универзитета Доња Горица која је додала своје излагање о изазовима европске спољне политике и ЕУ на међународној сцени. Профессор др. Синиша Таталовић са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу излагао је о утицају чланства у ЕУ на хрватску политику према западном Балкану. Оливера Ињац са Хуманистичких студија Универзитета Доња Горица говорила је о безбедносним перспективама Европе у XXI веку. Панел је закључила Јасмина Илић са РТС-а која је предочила мишљење о евроинтеграцијама као процесу који ће донети бољитак и ЕУ и западном Балкану.
Удружење за политичке науке Србије и Факултет политичких наука из Београда организовали су овогодишњи Сабор политиколога који се од 25. до 27. септембра одржао на Политичким наукама у Београду.
