Na Fakultetu političkih nauka je otvoren Sabor politikologa, pod nazivom Država i demokratija u procesu evropeizacije Srbije. Kolege su najpre pozdravili potpredsenik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, dekan FPN-a prof. dr Ilija Vujačić i predsednik UPNS-a prof. dr Milan Podunavac.
Na saboru će se govoriti o pitanju kolektivnog identiteta naše zajednice, šta jesmo i šta je to što nas povezuje, kao i o različitim ustanovama, prirodi političkog identiteta i političkim okvirima. „Svi smo svedoci jučerašnjih događaja i to nam otvara prostor i mogućnost da se obnovi moralna refleksija, koja je do sada, u Srbiji bila ugrožavana“, rekao je profesor Podunavac, aludirajući na hapšenje Ratka Mladića. Zajednice politikologa ovim saborom u naredna tri dana žele da daju temeljni dorpinos raspravi o demokratskom identitetu, koji je do sada uglavnom bio sputavan.
Pitanje evropeizacije Srbije mora se detaljno razložiti, naročito ako se ne zna šta predstavlja evropski standard. U različitim državama, različito se gleda na neke odluke, kao npr. da li narodni poslanik može da bude i gradonačelnik nekog grada? U Srbiji postoje razni nerazjašnjeni problemi, kao što su na primer prava manjina. „Kada govorimo o oblasti unutrašnjih poslova, postoji problem pitanja državljanstva, jer nacionalne manjine ne žele da imaju „srpsko“ državljanstvo, već „državljanstvo Republike Srbije“, objasnio je gdin Dačić. On je dodao da postoje i problemi kao što su pitanje boravišta, pitanje azilanata, registarska politika i zaključio da se svaka visoka politika, u stvari svodi na obična životna pitanja. Takođe, dolazi do sve većih kritika demokratije, koji govore o krizi institucija, što vodi ka skraćivanju demokratskih prava. Sama politika stranaka se svodi na običnu PR kampanju, u kojoj se samo razmišlja šta će se dobiti, a šta izgubiti. „Postavlja se pitanje da li postoji ideologija stranaka ili samo imamo partije kojima je cilj osvajanje vlasti“, rekao je Dačić. Političar može da bude bilo ko, ali politikolog može da bude samo neko ko se za to obrazuje na fakultetu, gde može da se analizira kuda ide društvo, šta su pravi temelji demokratije i kuda ona ide.
„Želim još da dodam da Srbija u ovom trenutku ima najveću šansu za novi početak“, rekao je Dačić i dodao da jučerašnji događaji predstavljaju veliki korak ka daljem putu integracije Srbije.
Nakon trodnevnih panel diskusija na temu “Država i demokratija u procesu evropeizacije Srbije” svečano je zatvorena međunarodna naučna konferencija „Sabor politikologa“.
Organizator Sabora prof. dr Milan Podunavac je izrazio zadovoljstvo što su energija, tolerancija, postojanost i poverenje obeležili dijalog ovog skupa. „Sa velikim unutrašnjim samopouzdanjem gledam na sposobnost zajednice politikologa da u budućnosti bude mesto kvalitetnih rasprava i generator političkih ideja koje će biti deo evropskog političkog diskursa Srbije.“
Akademik prof. dr Vojislav Stanovčić je pored novih prijateljstava, istakao da je nakon konferencije sledeći korak da učesnici pretoče svoja izlaganja, ideje i diskusije u radove koji će biti objavljeni u Zborniku, kao prilog evropeizaciji Srbije i njenom pridruživanju Evropskoj uniji.
Na značaj ove konferencije ukazao je i prof. dr Vučina Vasović posebno naglasivši vrednost kritičkog potencijala naučne zajednice. „Nije bilo hvalospeva ali je bilo kvalitetne kritike, identifikovana je velika grupa problema i predložen je niz konstruktivnih ideja.“
Prof. dr Siniša Tatalović i doc. dr Nermina Mujagić su izrazili veliko zadovoljstvo što im je ukazana prilika da predsedavaju panelima. Kao poseban značaj ove konferencije naglasili su prisustvo predstavnika intelektualne elite iz svih zemalja bivše Jugoslavije. „Drago mi je da je i Sarajevo ovde. Osećala sam se veoma ugodno u Beogradu i puno vam hvala na ovakvom skupu“, naglasila je Nermina Mujagić.
Dr Đuro Kovačević je istakao da je ovim skupom učinjen značajan korak napred u komunikaciji intelektualne elite i dodao je da tu ne treba stati. „Važno je rekonstruisati saradnju unutar intelektualne zajednice na principima koji podrazumevaju odgovornost za argumente i ništa drugo. Sada je zadatak da progovore obični ljudi, a odgovornost intelektualaca je da rekonstruiše tu mogućnost“.
