Međunarodna naučna konferencija, Sabor politikologa, koja se tradicionalno održava na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Udruženja za političke nauke Srbije i Fakulteta političkih nauka ove godine je otvorena pod nazivom „Urušavanje ili slom demokratije“. Dekan Fakulteta političkih nauka, prof. dr Dragan R. Simić je pozdravio učesnike i paneliste, naglasivši da je tema ovogodišnjeg Sabora izuzetno važna za istraživače političkih nauka, jer je problem krize demokratije sve prisutniji kako u zemljama u regionu tako i u drugim zemljama sveta. Na uvodnoj reči govorio je i Srđan Đurović, ispred Fondacije za otvoreno društvo Srbija koje je podržalo ovu konferenciju, , koji se osvrnuo na prethodne godine Sabora i kao izuzetnu privilegiju istakao sve veći broj učesnika i stručnjaka koji dolaze iz različitih zemalja. Prisutnima su se obratili i Nebojša Vladisavljević, predsednik Udruženja za političke nauke Srbije, koji se zahvalio sponzorima i upoznao učesnike sa programom Sabora, a potom i Milan Podunavac, predsednik Balkanskog udruženja za političke nauke.
Program Sabora politikologa 2016
Nakon uvodne reči usledio je panel pod nazivom „Zarobljenost države i potencijalni lekovi” kojim je moderirao Nenad Dimitrijević, profesor na Katedri za političke nauke na Centralnoevropskom univerzitetu. Milada Ana Vahudova sa Univerziteta Čapel Hil u Severnoj Karolini govorila je o velikim promenama u pozicijama važnih političkih stranaka u regionu u poslednjih petnaest godina u odnosu na proces evrointegracija i uporedila političku kompeticiju partija u Bosni, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Predavanje profesora Dušana Pavlovića sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu je bilo na temu ekstraktivnih institucija u Zapadnoj Evropi i ulozi javnih i demokratskih institucija u demokratskom procesu u jednoj zemlji. O fenomenu zarobljenosti države u zemljama Zapadne Evrope i komparativnoj analizi Srbije i Makedonije u tom pogledu govorio je Keiči Kubo sa Fakulteta političkih nauka i ekonomije Univerziteta Vaseda u Tokiju. Ruzbek (Rudi) Bejker sa Univerziteta Suri u svom izlaganju govorio je o mogućnostima i rizicima direktne demokratije kao načinu prevazilaženja zarobljenosti države na primeru američke države Kalifornija.
Predsedavajući drugog panela „Izazovi demokratizacije u regionu“ bio je profesor Vukašin Pavlović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Profesor Slaviša Orlović govorio je na temu „Interesne grupe i konsolidacija demokratije“ istakavši da je razumevanje interesnih grupa važno jer nam ono mnogo govori o tome kako funkcionišu, odnosno ne funkcionošu političke institucije i kakva je distribucija moći u društvu. On je ukazao da je u pluralističkim društvima država arena za nadmetanje između različitih interesa. „Izbori 2016. godine i (totalni) poraz autonomaške ideje u Vojvodini“ tema je kojom se bavio prof. dr Duško Radosavljević iz Vojvođanske politikološke asocijacije iz Novog Sada. Profesor Radosavljević je u okviru svog izlaganja kazao da su izbori 2016. godine održani bez zalaganja za jasne političke ciljeve, bez svesti šta je cilj izbora, a partije demokratske opcije posebno one sa automaškim i nacionalnim predznacima su se olako odrekle zalaganja za izmenu statusa Vojvodine.
Tema narednog panela ticala se radikalizacije politike u vremenu ekonomske krize. Mislav Žitko sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, govorio je o trenutnoj krizi u Evropskoj uniji, kao i antagonizmu između kapitalizma i demokratije, koja je u njenom korenu. „Prelomni problem sa kojim se danas susrećemo jeste to što socijalni bes i frustracije koji su uzrokovani krizom kapitalizma, kao i približavanjem levih partija elitističkim platformama, vode do identifikacije pripadnika radničke klase sa nacionalističkim i ksenofobičnim partijama“, objasnio je Žitko. Nenad Dimitrijević sa Odseka za političke nauke Centralno-evropskog univerziteta analizirao je promene koje su vezane za model zapadne demokratije, te je postavio pitanje da li se danas može uopšte govoriti o demokratiji, ili je u pitanju doba post-demokratije. „Globalizacija je dovela do promena kada je u pitanju institucionalna konfiguracija osnovnih demokratskih kategorija“, rekao je Dimitrijević. Biljana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka govorila je o odnosu i nerešivom sukobu između kostitutivne moći i konstitucionalnog obrasca. „Da bi se shvatio koncept konstitutivne moći, neophodno je definisati ko je njen subjekt. Ako se uzme da nju čine obični ljudi – pripadnici radničke klase, ili oni siromašni – dolazi se do zaključka da konstitutivna moć ne u uspeva da transformiše ustavni obrazac“, izjavila je Đorđević. Ona je dodala da, iako se govori da su zakoni legitimni zato što su doneti od strane naroda, na najveći broj zakona oni koji treba da im se pokoravaju nemaju nikakvog uticaja, a čak su i ustavne odredbe često nametnute bez učešća naroda. Ivan Stefanovski sa Instituta za humanističke i društvene nauke iz Firence, objašnjavajući poreklo mobilizacije odnosno društvenih i političkih pokreta na Balkanu, naveo je procese demokratske i ekonomske tranzicije kao glavne razloge. On se osvrnuo na „Bosansko proleće“, kao i proteste u Makedoniji kako bi pokazao da je nedostatak formalne demokratizacije doveo do površne demokratije, što je uzrokovalo proteste. „Dalja mobilizacija mogla bi voditi do demokratizacije odozdo“, zaključio je Stefanovski. Ovaj panel moderirao je Marko Simendić.
Sledeći panel „Kriza demokratije i uspon mešovitih režima“ otvorio je profesor Alpar Lošonc sa Univerziteta u Novom Sadu izlaganjem o analizi političko – ekonomskog sistema koji se u Mađarskoj vezuje za premijera Viktora Orbana. „Orban je klasični predstavnik tranzicionog procesa i političar koji je svoju karijeru počeo na liberalnoj strani“, izjavio je Lošonc. Na to izlaganje se nadovezao Aleksandar Milošević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu koji je objasnio da su ekonomska kriza iz 2008. godine i ekonomski oporavak koji je usledio prouzrokovali rastuću ekonomsku nesigurnost u razvijenim zemljama. On je takođe naglasio da je od 70-ih godina uočljiv uspon ekonomskog nacionalizma u državama novih demokratija, pre svih Mađarske i Poljske. Boris Varga iz Vojvođanske politikološke asocijacije Novog Sada govorio je o globalnoj demokratskoj recesiji i stanju režima na prostoru bivšeg SSSR-a. On se osvrnuo na teoriju Dajmonda koja govori o tome da se u periodu između 1974 - 2007. godine beleži rast broja demokratskih država, a kasnije sve više opada. Marko Veković sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu je predstavio istraživanje u kojem se bavio problemom merenja demokratizacije i odnosu pravoslavnog sveta sa demokratskim procesom. „Dominatno pravoslavne zemlje su doprinele trećem talasu demokratizacije“, zaključio je Veković. O odnosu neefikasnosti italijanskih političkih institucija i osnaživanja legitimiteta nedemokratskih političkih koncepata govorio je Radivoje Jovović sa Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić iz Novog Sada. On je dodao da nova reforma izbornih pravila, poznata kao izborni sistem „Italikum“ oličava prelazak tradicionalno najvećih partija levog i desnog dela partijskog sistema na pozicije nedemokratskog karaktera. Predsedavajući panela bio je Siniša Tatalović sa Fakulteta političkih nauka, Sveučilišta u Zagrebu.
Petim panelom pod nazivom: „Savremeni Balkan: Od neliberalne demokratije do hibridnih režima“, moderirao je Keiči Kubo sa Fakulteta političkih nauka i ekonomije Univerziteta Vaseda u Tokiju. Prvu studiju „Evaluacija demokratije slušanjem građana: srpska i bugarska javna sfera“ predstavio je Džejms Doson sa Kings Kolexa, Univerziteta u Londonu, koji je demonstrirao rezultate svog etnografskog istraživanja i pokazao razlike u razmišljanjima između visoko obrazovanih i politički aktivnih građana Niša i Plovdiva u Bugarskoj. Potom se prisutnima obratio Bojan Todosijević sa Instituta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu i predočio korelaciju koeficijenata između autoritarizma, nacionalizma, evaluacije vlasti i partijske preferencije na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Dane Taleski iz Centra za napredne studije u Jugoistočnoj Evropi demonstrirao je studiju koja je u toku i koja istražuje hibridne režime, koji predstavljaju mešavinu autoritarizma i demokratije (npr. kompetitivni autoritarizam, defektivna demokratija). Profesor Nebojša Vladisavljević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu u svom izlaganju pod nazivom „Sumrak izborne demokratije? Autoritarna manipulacija i otpor u Srbiji i na Balkanu“ izneo je distinkciju između izborne i reprezentativne demokratije i objasnio današnju demokratiju kao majorizaciju, koja ide dalje od izborne demokratije.
Panel „Bezbednost, demokratija i migrantska kriza u Evropi“ otvorio je Nemanja Džuverović sa Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Siniša Tatalović sa Fakulteta političkih znanosti, Sveučilišta u Zagrebu, govorio je na temu „Izbjeglička i migracijska kriza u Evropi i Hrvatskoj: političke integracije migranata“. Tatalović je istakao da je Hrvatska odabrala humanitarni pristup koji se uglavnom zasnivao na slobodnom protoku migranata čija je glavna destinacija Nemačka. Židas Daskalovski sa Univerziteta Kliment Ohridski iz Bitolja održao je predavanje o geopolitici i proširenju Evropske unije na Zapadnom Balkanu, o značaju principa, regionalnih igrača i velikih sila. Daskalovski je podsetio da je Evropska unija u institucionalnoj krizi i da je više interesuje oblast stabilnosti nego proširenja. On je istakao da lokalna elita koriste medije i nacionalizam da bi ostala na vlasti, što nije dobro za demokratiju. Izlaganje Miloša Šolaje sa Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Banja Luci ticalo se demokratije i teritorije, izgradnje države, separatizma, particija i „de facto“ države u postsocijalističkom prostoru. Šolaja je objasnio da su ključna pitanja da li je samoproglašenje izraz demokratskih težnji i da li je moguće uspostaviti demokratiju kao globalni poredak, što predstavlja američku viziju sveta. O demokratskim ustanovama i bezbednosti govorio je Nikola Vujinović, sa Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. On je ukazao da institucije bezbednosti kao što su vojska i policija mogu da ugroze demokratske institucije naročito one koje nemaju dugu istoriju i stabilnost, a da bi se to sprečilo potrebne su demokratska i civilna kontrola.
Panel koji nosi naziv „Izazovi demokratizacije u regionu 2“ otvorila je Tijana Perić Diligenski sa Instituta za političke studije u Beogradu. „Političko uslovljavanje tek će biti najintenzivnije. Iz Brisela je stigao signal da će svaki uspeh biti nagrađen, a svaki neuspeh sankcionisan“, saopštila je u svom izlaganju „Antikoruptivna paradigma na postjugoslovenskom prostoru“. Nikoleta Tomović sa Humanističkih studija Univerziteta Donja Gorica iz Podgorice demonstrirala je svoju studiju „Ishodi demokratizacije na Balkanu – da li unutarpartijska demokratija ima perspektivu u Crnoj Gori?“ u kojoj se služila dvodimenzionalnim modelom hrvatskog teoretičara Gorana Čulara. Pred početak diskusije Milorad Đurić sa Univerziteta EDUCONS ukazao je da su društveni procesi neprekidni izvor problema u kojem svako rešenje stvara novi problem, kao i da je nacionalna država uslov mogućnosti demokratskih promena u svom izlaganju „Problem legitimacijskog deficita u savremenoj demokratiji“. Moderator panela bio je Bojan Vranić.
Prvi dan Sabora politikologa zatvoren je okruglim stolom Balkanskog udruženja za političke nauke (BPSA) na kom su panelisti diskutovali o usponu liberalizma i desničarskog ekstremizma na teritoriji Balkana. Moderator okruglog stola bila je Biljana Đorđević. Pre svog izlaganja, predsednik Udruženja, profesor Milan Podunavac pozvao je učesnike da održe minut ćutanja u čast profesora Dimitra Mirčeva, nedavno preminulog predsednika Makedonskog udruženja za političke nauke.. Kroz prezentaciju, profesor Podunavac je ukazao na socijalnu dinamiku koja vlada na Balkanu, a prouzrokovana je politikom straha koju stvaraju desno orijentisane struje. Ana Krasteva, profesorka na Novom bugarskom univerzitetu, na primerima migrantske i ekonomske krize, kao i tenzije koja vlada prema manjinama, objasnila je kako funkcioniše desnica u Bugarskoj. Nenad Marković ispred Makedonskog udruženja za političke nauke osvrnuo se na fundamentalne vrednosti društava u tranziciji, među kojima je i društvo balkanskih zemalja. On je takođe istakao i značaj borbe protiv korupcije, ali i protiv verovanja u političke mitove koji prate ove zemlje. Profesorka sa Univerzita u Severnoj Karolini, Milada Ana Vahudova, uočila je nedostatak jake opozicije kao jedan od ključnih problema, prisutan kako u Srbiji, tako i u Češkoj pa čak i u Severnoj Karolini. Džejms Doson sa Univerziteta u Londonu zatvorio je panel praveći paralelu između zemalja istočne i centralne Evrope u njihovom ophođenju prema ekstremnoj desnici. Nakon pojedinačnih izlaganja, panelisti su sa ostalim učesnicima komentarisali prethodno izneta mišljenja o usponu ekstremnih desnica na Balkanu.
Drugog dana Sabora politikologa na Fakultetu političkih nauka održana su četiri panela koja su pratila aktuelne teme. Prvim panelom pod nazivom Demokratske institucije u previranju („Democratic Institutions in flux“) moderirao je Dušan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Pavel Šaradin, sa Odeljenja za evropske i političke studije Filozofskog fakulteta Palacki univerziteta u Olomoucu i Lukaš Vomlela sa Instituta za centralno–evropske studije Fakulteta za javne politike, Šleskog univerziteta u Opavi, govorili su o tome kako je ekonomska kriza uticala na promenu u kompeticiji političkih partija i partijskih sistema širom Evrope. Oni su analizirali političke partije i partijske sisteme Poljske i Češke i ukazali na različitu ulogu rimokatoličke religije kroz poređenje češkog liberalizma i poljskog katolicizma. „Dok partijski sistem Češke tradicionalno predstavlja jedan od stabilnijih sistema post-komunističke Evrope, sa manje ili više stabilnim političkim partijama, postoje mnoge promene u partijskoj kompeticiji i relevantnim političkim partijama u Poljskoj“, izjavio je Šaradin. O korupciji u Srbiji i Rumuniji pričao je Valentin Stoian sa „Mihai Viteazul“ Nacionalne obaveštajne akademije iz Bukurešta. „Obe države, i Rumunija i Srbija, su trenutno uspešno angažovane u vođenju ofanzivne anti–koruptivne politike. Za razliku od Rumunije koja tretira problem korupcije kao bezbednosni problem, Srbija je odabrala tradicionalne mehanizme zasnovane na sprovođenju zakona u svojoj strategiji borbe protiv korupcije, istakao je Stoian. On je naglasio da će strategija Srbije, možda imati manje efekta u nekom bližem periodu ali će verovatno imati manje uticaja na konsolidaciju demokratije na duže staze. Marko Krtolica sa Univerziteta Sv. Ćirila i Metodija iz Skoplja je ukazao na to da su političke partije novog radikalnog pravca glavna i stalna pretnja za liberalne vrednosti i tokove u zapadnim demokratijama. On je objasnio da je skoro čitava druga polovina dvadesetog veka ispunjena usponom i padovima novih radikalnih desnih partija u zemljama prvog i drugog talasa demokratizacije. Goran Šibakovski sa Univerziteta Sv. Apostola Pavla iz Ohrida je pričao o istraživanju parlamenata u zemljama Zapadnog Balkana i slabljenju tih institucija.
Sledeći panel „Sloboda štampe u Srbiji i regionu“ otvorile su Ana Milojević i Aleksandra Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. One su održale prezentaciju o demokratizaciji medija u Srbiji, istraživanjem novinarske etike kroz analizu naslova kao i uzajamne veze naslova i teksta u dnevnoj štampi. Ukazale su da je Etički kodeks novinara u Srbiji siromašniji u odnosu na slične propise u regionu i svetu. Posebno su istakle devet tipova nepravilnosti naslova koji ukazuju na sve veću tabloidizaciju novinarske profesije. Nakon njihovog izlaganja, Jovica Pavlović sa Fakulteta političkih nauka predstavio je svoje istraživanje na temu „Pritisci izvršne vlasti na nezavisna tela: Onlajn napadi na ombudsmana.“ Pavlović je primetio drugačije funkcionisanje društvenih mreža u odnosu na tradicionalne medije usled nemogućnosti tradicionalne kontrole organa vlasti na sadržaj koji se tamo pojavljuje, ali i prisutvo velikog broja partijskih pristalica koji zauzimaju prostor društvenih mreža sa ciljem da manipulišu javnim mnjenjem. Panel je moderirala Ivana Spasić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Treći panel drugog dana Sabora politikologa pod nazivom: „Demokratski pad na Balkanu iz uporednih perspektiva“ moderirao je Nenad Marković iz Makedonskog udruženja za političke nauke. Nataša Vunš sa Škole za slovenske i istočnoevrpske studije Univerziteta u Londonu - govorila je o krizi demokratije u današnjem svetu. „Demokratsko nazadovanje postaje sve uobičajenije među zemljama Zapadnog Balkana, kandidatima koji su u procesu pregovora o pristupanju u Evropsku uniju, ali i među onim zemljama koje su ušle u Evropsku uniju u poslednjim talasima proširenja“ . Ona dodaje da trenutni autoritativni trendovi na Zapadnom Balkanu šalju zabrinjavajući signal transformacijskoj moći Evropske unije, sugerišući da članstvo u Evropskoj uniji nije više toliko privlačno. O problemima tranzicije i demokratske konsolidacije u Makedoniji pričala je Gordana Siljanovska Davkova sa Univerziteta Sveti Ćirilo i Metodije u Skoplju. Ona je istakla da je i nakon 26 godina tranzicije i borbe za demokratsku konsolidaciju glavna odlika političkog života u Makedoniji i dalje „nenormalnost“ . „Mi sa Zapadnog Balkana smo potpuno nespremni ušli u tranziciju, što je kasnije imalo velikih posledica na politički život na ovim prostorima“, podvukla je ona. Nadežda A. Ponomarenko sa Fakulteta političkih nauka, Ruske predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu kao glavnu temu svog istraživanja istakla je demokratizaciju i vladajuće elite u modernim transformacijskim sistemima. „Moja studija zapravo pokazuje kako proces demokratizacije utiče na principe formiranja i funkcionisanja vladajućih elita u modernim transformacijskim političkim sistemima. Formiranje demokratskog režima je složen proces koji se odlikuje specifičnostima u zavisnosti u kojem društvenom sistemu je formiran“ . Ona još naglašava i tri ključne faze ovog procesa, a to su: fragmentacija, institucionalizacija i konsolidacija. Poslednje istraživanje na ovom panelu prezentovala je Elda Zotaj sa Univerziteta Aleksandar Mojsije u Draču. Cilj njenog rada je bio da pokaže neuspešnost demokratskoj projekta u Albaniji. „Albanija je bila poslednja zemlja komunističkog bloka koja je promenila sistem. Ako se vratimo u istoriju možemo da vidimo da ona, baš kao ni Rusija, nije imala nijedan uspešan demokratski projekat“, ističe Zotaj i ukazuje da je i u Albaniji baš kao i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana tranzicija išla sporo jer je u svim tim zemljama preovladavala ista filozofija: dominiraj, nemoj da vodiš.
Naredni panel nosio je naziv „Kriza predstavničke demokratije“ kojim je moderirala Ana Matan sa Fakulteta političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu. Cirila Toplak sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ljubljani je govorila o alternativama predstavničkoj demokratiji na primeru uspostavljanju paralelne gradske vlasti u Mariboru nakon velikih protesta koji su se održali 2012. godine. „Liberalna predstavnička demokratija je najmanje loš i kao takav jedini prihvatljiv politički sistem. Ali predstavnička demokratija nije pogodna za sve“, izjavila je Toplak.Ona je naglasila da problem nije u demokratiji nego u kapitalizmu. O regulatornom kapitalizmu i demokratiji govorio je profesor Ilija Vujačić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. „Mi ne živimo u neoliberalnom kapitalizmu. Reč je o novom tipu kapitalizma i novom tipu države, tzv. regulatorni kapitalizam i regulatorna država“, naveo je Vujačić. On je objasnio da je upravo višak demokratije, a manjak liberalizma prouzrokovao sve probleme koji danas postoje u demokratskim sistemima. Slučaj „Nuit debout“ i hermeneutička kontradikcija bila je tema o kojoj su govorile Ana Birešev i Ivana Spasić sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. One su objasnile da je ideja francuskog sociologa Lika Boltanskog o hermeneutičkoj kontradikciji već duži period rasprava između pragmatista i kritičkih sociologa, a da je poslednjih meseci oživela kroz građansku mobilizaciju nazvanu „Nuit debout“. Profesor Đorđe Pavićević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu ukazao je na problem demokratije bez političkog sadržaja pritom naglašavajući da je reč o minimalističkom konceptu demokratije. „Demokratija kao skup neutralnih procedura koje obezbeđuju nepristrasno nadmetanje različitih političkih opcija jeste samo metod legitimizacije koji nema vlastiti politički sadržaj nego se puni sadržajem kroz nadmetanje različitih opcija“, naveo je Pavićević.
Udruženje za političke nauke Srbije i Fakultet političkih nauka iz Beograda organizovali su ovogodišnji Sabor politikologa „Urušavanje ili slom demokratije", koji je se od 24. do 25. septembra održao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
