Прошло је више од 30 година од пада Берлинског зида и почетка политичке и економске трансформације комунистичког света. Да ли је право време да се феномен сагледа? Јасно је да се посткомунистичка друштва разликују од комунистичких. Да ли су и праведнија? Желимо да анализирамо друштвену правду у посткомунистичкој трансформацији из политичке и економске перспективе.
Кључне идеје 1989. изведене су из успеха тржишне привреде у Великој Британији и САД. Централна и Источна Европа требале су да копирају рецепт Запада и да надокнаде заостатак имплементирајући њихове политичке и тржишне институције. Увођење приватног власништва и тржишта не би створило само ефикасну економију и просперитет, већ и праведно друштво. Идеја праведног друштва изведена је из меритократских идеја, позитивне селекције и тржишне правде. Институције тржишта би омогућиле позитивну селекцију, која би створила објективне критеријуме за евалуацију тржишне вредности сваког појединца. Када тржиште одреди вредности сваког појединца, знаћемо како ресурси треба да буду алоцирани. Да ли је овакав приступ довео до социјално праведнијег друштва?
Иако су тржишне реформе довеле до неког напретка, „плима која је требала да подигне све чамце“ се никад није појавила, те се чини да је већина посткомунистичких друштава данас мање праведна него пре 32 године. Приступ транзицији преко тржишта не само да је даље продубио друштвене и економске неједнакости између богатих и сиромашних, већ је такође довео до срозавања квалитета демократије, успона деснице, као и популистичких партија и покрета.
Међународни организациони комитет:
Др Тони Родон, Универзитет Помпеу Фабра, Шпанија
Др Соња Грим, Констанц Универзитет, Немачка
Др Ана Матан, Универзитет у Загребу – ФПЗГ, Хрватска
Др Весна Лескошек, Универзитет у Љубљани, Словенија
Др Ђорђе Павићевић, Универзитет у Београду, Србија
Др Бојан Вранић, Универзитет у Београду, Србија
