Сабор политиколога „Проширење ЕУ, геополитика и руско-украјински рат“ (2023)

Декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић, свечано је отворио 17. Сабор политиколога и нагласио изузетно задовољство што је Факултет домаћин једној оваквој конференцији, али и Удружењу за политичке науке Србије. Он је истакао да су ове две институције међусобно повезане у свом раду и активностима. „Факултет политичких наука подржава активности Удружења, које се сматрају од изузетне важности за развој политичких наука. Овај догађај је један од начина како можемо да заједнички истражујемо, разменимо наша гледишта, али и покушамо да разумемо политичке догађаје и процесе”, рекао је декан Симић.

Председник Удружења за политичке науке Србије, проф. др Душан Павловић са Факултета политичких наука, поздравио је присутне и упознао их са програмом.

Првог дана 17. Сабора политиколога одржани су панели на теме „Патриотизам и религија”, „Проширење ЕУ и Руски рат у Украјини”, „Спољна и енергетска политика ЕУ”, „Међународно право и рат у Украјини”, „Хибридни режими и заробљена држава”, „Изградња мира, цивилно друштво и род”, „Јавне политике: одговори на кризу”, „Медијски наративи о рату и европским интеграцијама”, „Рат у Украјини и спољна и унутрашња политика Србије” и „Проширење ЕУ и Западни Балкан”.

Поред панела, првог дана одржана су два округла стола ,„(Не)сврстаност Балкана” и “Balkan Peace Index: Local ownership in measuring peace”, као и разговор о књизи „Надзирање демократије” проф. др Славише Орловића са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Другог дана Сабора одржани су панели „Нормативна или геополитичка: природа спољне политике ЕУ у Источном партнерству и региону Западног Балкана”, „Регионална сарадња на Западном Балкану”, „Кина и Далеки исток у светској политици”, „Глобална динамика: размишљања о Руском рату у Украјини” и „Партије и изборни системи под притиском”. Поред панела, по први пут одржан је један студентски панел „Представљање етничке припадности, насиља и туге у медијима, друштвеним медијима и популарној култури“, округли сто „Демократске иновације: алтернативни ангажмани грађана при отпору ауторитаризму“, као и представљање књига „Интеграција Западног Балкана у ЕУ: превазилажење заједничких погрешних перцепција“ и „Неправилно клатно демократије, популизма, клијентелизма и корупције у државама наследницама Југославије“.

Представљањем књиге „Неправилно клатно демократије, популизма, клијентелизма и корупције у државама наследницама Југославије“ проф. др Димитриа А. Сотиропоулоса са Факултета политичких наука на Одсеку за политичке науке и јавну управу Универзитета у Атини, завршен је 17. Сабор политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Са аутором Димитриом А. Сотиропоулосом о књизи су разговарали проф. др Небојша Владисављевић и асистент Марко Жиловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Сотиропоулос рекао је да се књига бави савременим демократијама које назадују, али и дубљим узроцима оваквих преокрета. Он је истакао да популизам, клијентелизам и корупција спречавају стабилан развој демократије. „Иако су Србија, Црна Гора и Северна Македонија започеле пут демократизације, и даље постоје као неконсолидоване демократске државе. Тако је и настала метафора неправилног клатна“, објаснио је проф. др Сотиропоулос.

Проф. др Владисављевић осврнуо се на пут и препреке демократије и честе промене режима у постјугословенским државама. Он је навео да постоји значајна повезаност, али и утицај који међународни оквири имају на системе на домаћим просторима. „Популизам, клијентелизам и корупција не морају се нужно сукобљавати са одликама демократије. Постоје различити типови демократије, где се овакви облици често срећу у системима”, закључио је проф. др Владисављевић.

Проф. др Жиловић указао је на значај и допринос проучавању демократије и свим другим облицима који постоје у државама наследницама Југославије. Он је додао да се треба континуирано бавити овом темом, али и стањима и односима између свих балканских земаља. „Када је међународни оквир у питању, јако је важно одредити које су области кључне за развој и проширење демократије. Треба променити постојећи контекст и пронаћи шта ће највише допринети томе“, поентирао је проф. др Жиловић.

Модератор дискусије био је проф. др Јован Теокаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Током два дана конференције своје радове и истраживања представило је преко 70 излагача из 19 држава.

Конференцију су организовали Удружење за политичке науке Србије и Факултет политичких наука Универзитета у Београду, а подржали Европска фондација за Балкан (European Fund for the Balkan) и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије.

 

Округли сто “Balkan Peace Index: Local Ownership in Measuring Peace“

Округли сто на тему “Balkan Peace Index: Local Ownership in Measuring Peace“, на ком су говорили  Немања Џуверовић, Тијана Речевић, Сања Војводић, Јелена Пејић Никић, Александар Милошевић, Горан Тепшић, Милош Вукелић и Милан Варда са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржан је у оквиру 17. Сабора политиколога.

Немања Џуверовић је објаснио да је Балкански Индекс Мира једна од три базе у овиру пројекта “Monitoring and Indexing Peace in the Western Balkans“, којег финансира Фонд за науку. Он је саопштио да је то први индекс направљен на основу „Decision Making“ алгоритма. „Основна идеја пројекта је тзв. локални заокрет у међународним односима, што подразумева да производња знања у одређеном региону треба да долази више изнутра. Индекс прати седам индикатора: политичко насиље, регионалне међународне односе, државне капацитете, политички плурализам, борбу против криминала, одрживост животне средине и социјално-економски развој“, рекао је Џуверовић.

Горан Тепшић је нагласио да се алгоритам програмира, тако да се унесу само најниже вредности, при чему програм рачуна остале, закључно са описном оценом мира у појединачној земљи. Он је додао да је домен политичког насиља елиминациони критеријум, што значи да се не може говорити о овим врстама мира ако дође до оружаног сукоба. „Домен политичког насиља се састоји од три индикатора: политичког терора, екстремизма и тероризма. Тероризам на простору Западног Балкана није кључан фактор за мерење, иако не делује да ће то постати, хипотетички је могуће“, закључио је Тепшић.

Милош Вукелић је објаснио да политички односи директно утичу на економске односе, због чега економски фактори нису посебно обрађивани. Он је саопштио да је регионалне међународне односе најбоље мерити преко кључних догађаја, које можемо пратити путем медија и експертских анализа. „Регионалне интервенције подразумевају да државе могу бити њихов субјекат и објекат, те одређена држава може бити предмет страних интервенција и покретач истих. Државе су подложне интервенцијама великих сила, Европске Уније и Сједињених Америчких Држава, а постоје и примери интервенција у сајбер простору“, наговестио је Вукелић.

Милан Варда се осврнуо на домен државног капацитета, у чијем склопу су мерени индикатори државне контроле и државних давања у областима образовања, здравства и подршке угроженим групама становништва. Он је нагласио да су праћени проценат и ниво образовања, односно колико људи је завршило одређени степен едукације. „Када је у питању здравство, мерили смо број становника обухваћених здравственом заштитом, квалитет и улагање у њу. У оквиру овог индикатора, Србија је показала изненађујуће добре резултате“, оценио је Варда.

Сања Војводић је изјавила да Стокхолмски међународни институт за проучавање мира издваја одрживост животне средине, као једну од основних компоненти за одржање мира и стабилности једне државе. Она је саопштила да је регион Западног Балкана један од најпогођенијих климатским променама, са најлошијим квалитетом ваздуха у Европи. „Увиђа се корелација да што су државе подложније конфликтима, њихова одрживост животне средине је угроженија. Животна средина није стабилна позадина у међународним односима, већ она има активан допринос у њиховом одржању“, подвукла је Војводић.

Тијана Речевић говорила је о борби против криминала у земљама Западног Балкана. Она је истакла да овај индикатор у себи има објективну и субјективну компоненту, где објективна мери стопе криминала, а субјективна се базира на процени безбедности коју грађани осећају. „Грађани се на читавом Западном Балкану осећају „надпропорционално“ сигурно и безбедно, у односу на то како процењују стање у својој земљи и поверење у судство и полицију. Судство се показало као круцијални елемент који често одређује резултат борбе против криминала“, навела је Речевић.

Јелена Пејић Никић је указала на важност политичког плурализма и постојања различитих интереса у друштву. Она је рекла да се у оквиру овог домена мере три индикатора: степен грађанске слободе, избори, као кључни демократски механизам и политичка поларизација, као једини негативни индикатор. „У оквиру грађанске слободе издвајају се: слобода изражавања, окупљања и удруживања. Избори су начин на који се сви интересни ставови у друштву преводе у институције и они се рачвају на три нивоа: на изборне услове, дан избора и оно што следи након њих“, закључила је Пејић Никић.

Александар Милошевић је објаснио утицај социјално-економског развоја на постизање позитивног мира. Он је издвојио неколико индикатора при проучавању индекса, преко извештаја и докумената Уједињених нација. „Најважнији индикатори су економски изгледи, социјални и економски капитал и степен корупције. Економски капитал меримо кроз стопу незапослености, сиромаштва и расподеле богатсва“, подвукао је Милошевић.

 

Округли сто „(Не)сврстаност Балкана“

Округли сто на тему „(Не)сврстаност Балкана“, на којем су говорили проф. др Јасмин Хасановић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву, председница Балканског удружења за политичке науке проф. др Цирила Топлак (Cirila Toplak), проф. др Милош Хрњаз и доц. др Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржан је у оквиру 17. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Јасмин Хасановић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву упознао је присутне са темом округлог стола која се односи на позиционирање држава Балкана на међународној сцени. Осврнувши се на рат у Украјини и недавни сукоб између Израела и Палестине нагласио је како сврставање представља једно од главних питања са којим се суочавају државе. „Покрет несврстаних настао је као организација деколонизованих држава такозваног глобалног југа и Југославије са три циља: несврставање на једну од две стране, деколонизација и антиимперијална оријентација, хуманистичка интеграција човечанства. Питање је да ли су, и колико бивше југословенске државе наследиле политичку традицију несврставања, али је јако важно разликовати појмове несврставање и неутралности“ објаснио проф. др Хасановић.

Председница Балканског удружења за политичке науке проф. др Цирил Топлак (Cirila Toplak) наставила је дискусију о несврставању говорећи о занемаривању академског приступа тој теми на нашим просторима, јер она постаје историјска пре него политичка тема. Она је додала да је улазак Балкана у период несврстаности путем самог покрета један заиста космополитски политички моменат у историји Балкана. „Питање је колико је несврстаност могућа опција данас, у постхладноратовском периоду, јер она не изгледа више као трећи пут. Данас је измењена идеологија између сукобљених страна у Хладном рату, а опозиција се налази између два стадијума капитализма“, истакла је проф. др Топлак.

Проф. др Милош Хрњаз са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорио је о питању несврстаности са аспекта међународног права. Он је додао да несврстаност на овим просторима данас није могућа и као разлоге је навео: подељеност, шта несврстаност подразумева и питање капацитета држава. Истакао је да постоји међународно-правна обавеза одређених држава Балкана да буду сврстане и да је питање да ли то заиста оставља слободу оваквог приступа. „Говорећи из перспективе Србије, тренутно, не постоје капацитети како би се заузела оваква позиција, јер за један проактиван приступ неопходна је доза експертизе коју ми не гајимо. У моментима кризе, наша земља је покушала да заузме одређен став неутралности, а не несврстаности, међутим, не можемо рећи да је у томе у потпуности успела“, оценио је проф. др Хрњаз.

Доц. др Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду причала је о стварању другог пола који још увек није јасно дефинисан, а који би се супротставио Западу. Она је истакла и питање новог облика несврстаности и могућност БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка република), као алтернативе. „Постоје покушаји да се БРИКС представи као нова врста политике несврставања, чија функција није да буде нови хегемон, него да се супротстави постојећем. За разлику од БРИКС-а, Покрет несврстаних је имао јасно дефинисану политику, док БРИКС просто нема моралну снагу за тако нешто“, подвукла је доц. др Ђорђевић.

 

Разговор о књизи „Надзирање демократије“ проф. др Славише Орловића

Разговор о књизи „Надзирање демократије“ проф. др Славише Орловића, одржан је у оквиру 17. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Разговор су водили проф. др Александра Крстић, проф. др Сања Домазет, проф. др Душан Спасојевић и аутор књиге, проф. др Славиша Орловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Душан Спасојевић нагласио је да током наших разматрања морамо да уважавамо различите актере, међу којима су и медији, а да је ова књига одговор на те потребе. Он је додао да кроз различите нивое, књига говори о комплексној теми, о опадању демократије. „Можемо да посматрамо ствари као дебату између романтизоване прошлости и савременост која је застрашујућа. Књига нас усмерава на оно што су кључне тачке и на питања која би требало као друштво да поставимо“, саопштио је проф. др Спасојевић.

Проф. др Александра Крстић истакла је да књига пружа добар преглед на то која је улога медија у надзирању демократије. Она је објаснила да је појам надзирања схватила као побољшање, а не нужно као кажњавање. „Мој први утисак читајући књигу може се илустровати синтагмом „велика очекивања“, јер мислим да грађани имају велика очекивања од демократије и медија. Књига је написана на једноставном језику, са пуно цитата других аутора и изврсним ауторским печатом који нам приближава односе између политике и медија“, рекла је проф. др Крстић.

Проф. др Сања Домазет указала је да је ово једна од књига којој ћемо се сви враћати. Она је нагласила да књига „Надзирање демократије“ анализира моменат када су грађани постали потрошачка публика, а политичари звезде. „Прави универзитет је колекција књига, а ова књига му засигурно припада. Аутор пружа генезу света у којем живимо, и објашњава разлоге зашто је то тако“, оценила је проф. др Домазет.

Аутор књиге проф. др Славиша Орловић нагласио је да је циљ писања ове књиге одговор на питање до које мере ми можемо да испратимо промене, где смо ми у свему томе, као и зашто су важни медији. Он је указао да промене у људском друштву почињу променама у људском мишљењу, а на те промене највише утичу медији. „Књиге се другачије пишу када их пишете за себе, а ово је такво дело. У току писања, ушао сам у коштац са релационим односом политика, медији и демократија, и констатовао да је поверење у медије пољуљано, а без поверења не може ништа да функционише“, закључио је проф. др Орловић.

Модераторка дискусије била је доц. др Јелена Лончар са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

 

Представљање књиге „Интеграција Западног Балкана у ЕУ: превазилажење заједничких погрешних перцепција“

Другог дана 17. Сабора политиколога одржан је pазговор о књизи „Интеграција Западног Балкана у ЕУ: заједничко превазилажење погрешних перцепција“ уреднице проф. др Милице Увалић са Универзитета у Перуђи. Разговор је водило седам од укупно 18 аутора ове књиге: проф. др Милица Увалић, др Вил Бартлет (Will Bartlett) са Економског факултета Универзитета у Лондону, проф. др Срђан Богосављевић са Универзитета у Београду, проф. др Дејан Јовић са Свеучилишта у Загребу, проф. др Иван Вујачић са Универзитета у Београду, проф. др Александра Крстић и проф. др Јован Теокаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Уредница књиге, проф. др Милица Увалић рекла је да јој је част што се прво представљање књиге одржало на Факултету политичких наука у Београду и објаснила да ова књига има за циљ да укаже на проблеме који још увек постоје на релацији Западни Балкан – Европска унија. Она се нада да ће ова књига отворити пут ка решавању проблема и да ће усмерити на могуће смернице за даљи напредак. „Имамо доста политика као што су безбедност, миграције и животна средина у којима је Европска унија постала један од главних партнера Западном Балкану“, указала је проф. др Увалић.

Др Вил Бартлет (Will Bartlett) додао је да чланице Европске уније на регион Западног Балкана гледају искључиво као извозно тржиште. Он је кроз анализу података прeдставио три врсте мотивације за додељивање помоћи – промовисање демократије, комерцијалнe и економскe интересe, као и несебичну помоћ. „Комерцијални интереси су фактор који је највише подстакао додељивање међународне помоћи Балкану, поготову од стране нових чланица донора ЕУ“, сматра др Бартлер.

Проф. др Дејан Јовић објаснио је да су обећања Европске уније која нису одpжана један од главних разлога фрустрације Западног Балкана и да би ЕУ требало да буде место за читав Балкан, а не привремени дом. Он је оценио да су страхови придруживања Европској унији који су постојали раније сада ублажени или заборављени. „Европска унија би прикључивањем Западног Балкана добила на сигурности, а фрустрација балканских земаља би се значајно умаљила и имало би више проевропског размишљања међу становницима ових земаља“, изнео је проф. др Јовић.

Проф. др Иван Вујачић појаснио је да у међународним односима постоји доста ствари које нису део неке велике стратегије и које нису унапред испланиране, а једна од њих је и бивша Југославија. Он објашњава да она никад није била стратешки значајна за Сједињене Америчке Државе и да ту постоји разлика у приступу Европске уније и САД-а ка Западном Балкану. „Све што су Сједињене Америчке Државе учиниле, било је због тога што ЕУ није могла да постигне жељене резултате“, саопштио је проф. др Вујачић.

Проф. др Јован Теокаревић истакао је да се перцепција Европске yније код јавног мњења мења у складу са актуелним догађајима. Он поглед на ЕУ дели на два периода – ентузијастичан, који је био присутан на самом почетку интеграција и период после кризе. „Пре кризе, људи су на ЕУ гледали као на некога ко поправља ствари, узора за реформе и инструмент развоја, данас на њу гледају као рационалног, а не емотивног актера“, указао је проф. др Теокаревић.

Проф. др Срђан Богосављевић осврнуо се на однос Републике Србије према Европској унији из 2003. године и данас. Он је објаснио да се кроз овај период може видети пад ентузијазма и то да је код великог броја становништва нада прерасла у скептицизам. „Једна ствар која је сигурна јесте да читав Западни Балкан на основу дешавања која су актуелна у одређеном периоду гласа „за“ или „против“ на референдуму када је у питању придруживање Европској унији“, предочио је проф. др Богосављевић.

Проф. др Александра Крстић саопштила је да Србија и Европска унија имају несталну везу када је у питању представљање кроз медије и званична међувладина комуникација. Она је рекла да постоји мањак разумевања институција ЕУ према новинарима и медијима на Западном Балкану. „Информације Европског парламента су затворене за новинаре и оријентисане само на посланике парламента, док су домаћи медији фокусирани на локалне владе и њихово тумачење проблема Европске уније“, закључила је проф. др Крстић.