ДРУШТВЕНА ПРАВДА У ПОСТ-КОМУНИСТИЧКИМ ДРУШТВИМА
Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 24. и 25. септембар 2022.
Рок за слање сажетака: 1. август
Сажетке слати на: politicke.nauke.srbije@gmail.com
Прошло је више од 30 година од пада Берлинског зида и почетка политичке и економске трансформације комунистичког света. Да ли је право време да се феномен сагледа? Јасно је да се посткомунистичка друштва разликују од комунистичких. Да ли су и праведнија? Желимо да анализирамо друштвену правду у посткомунистичкој трансформацији из политичке и економске перспективе.
Кључне идеје 1989. изведене су из успеха тржишне привреде у Великој Британији и САД. Централна и Источна Европа требале су да копирају рецепт Запада и да надокнаде заостатак имплементирајући њихове политичке и тржишне институције. Увођење приватног власништва и тржишта не би створило само ефикасну економију и просперитет, већ и праведно друштво. Идеја праведног друштва изведена је из меритократских идеја, позитивне селекције и тржишне правде. Институције тржишта би омогућиле позитивну селекцију, која би створила објективне критеријуме за евалуацију тржишне вредности сваког појединца. Када тржиште одреди вредности сваког појединца, знаћемо како ресурси треба да буду алоцирани. Да ли је овакав приступ довео до социјално праведнијег друштва?
Иако су тржишне реформе довеле до неког напретка, „плима која је требала да подигне све чамце“ се никад није појавила, те се чини да је већина посткомунистичких друштава данас мање праведна него пре 32 године. Приступ транзицији преко тржишта не само да је даље продубио друштвене и економске неједнакости између богатих и сиромашних, већ је такође довео до срозавања квалитета демократије, успона деснице, као и популистичких партија и покрета.
Проблем праведне трансформације желимо да сагледамо из више углова и предлажемо следеће могуће панеле.
Посебан панел о рату у Украјини биће организован са ученицима по позиву. Панелисти ће дискутовати о тренутном конфликту из перспективе транзиционе правде и геополитичких последица слома комунизма.
Да бисте се пријавили, молимо вас да пошаљете пријаву која садржи: име, презиме, афилијацију, панел за који се пријављујете, сажетак (до 250 речи) и 3 до 5 кључних речи.
Сажетке слати на: politicke.nauke.srbije@gmail.com до 1. августа 2022. године.
Међународни организациони комитет:
Др Тони Родон, Универзитет Помпеу Фабра, Шпанија
Др Соња Грим, Констанц Универзитет, Немачка
Др Ана Матан, Универзитет у Загребу – ФПЗГ, Хрватска
Др Весна Лескошек, Универзитет у Љубљани, Словенија
Др Ђорђе Павићевић, Универзитет у Београду, Србија
Др Бојан Вранић, Универзитет у Београду, Србија
Зборник радова са Сабора политиколога „ Политичке последице пандемије“, одржаног 26. и 27. септембра 2020. године, изашао је из штампе. Зборник можете преузети овде.
15. сабор политиколога
ГРАЂАНИ У ДОБА ДЕЗИНФОРМАЦИJА
Факултет политичких наука 25-6. септембра 2021. године
Приjаве до 1.8.2021. на адресу: politicke.nauke.srbije@gmail.com
У последњој деценији, распламсавају се стари и избијају нови сукоби у европским државама. Спорови око економске и социјалне политике извиру из све дубљих социјалних и економских неједнакости и драматичних последица глобалне финансијске кризе.
Зборник радова са Сабора политиколога „Конституционализам и уставни дизаjн у демократскоj рецесиjи“, одржаног 22. и 23. септембра 2018. године, изашао је из штампе. Зборник можете преузети овде.
Paxton ported to drupal by DropThemes.in