Вести

Позив: 16. Сабор политиколога

ДРУШТВЕНА ПРАВДА У ПОСТ-КОМУНИСТИЧКИМ ДРУШТВИМА

 

Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 24. и 25. септембар 2022.

Рок за слање сажетака: 1. август

Сажетке слати на: politicke.nauke.srbije@gmail.com

 

Прошло је више од 30 година од пада Берлинског зида и почетка политичке и економске Plakatтрансформације комунистичког света. Да ли је право време да се феномен сагледа? Јасно је да се посткомунистичка друштва разликују од комунистичких. Да ли су и праведнија?  Желимо да анализирамо  друштвену правду у  посткомунистичкој  трансформацији  из политичке  и  економске  перспективе.

Кључне идеје 1989. изведене су из успеха тржишне привреде у Великој Британији и САД. Централна и Источна Европа требале су да копирају рецепт Запада и да надокнаде заостатак имплементирајући њихове политичке и тржишне институције. Увођење приватног власништва и тржишта не би створило само ефикасну економију и просперитет, већ и праведно друштво. Идеја праведног друштва изведена је из меритократских идеја, позитивне селекције и тржишне правде. Институције тржишта би омогућиле позитивну селекцију, која би  створила  објективне критеријуме  за евалуацију тржишне вредности  сваког појединца. Када тржиште одреди вредности  сваког појединца, знаћемо како ресурси треба да буду алоцирани. Да ли је  овакав приступ довео  до социјално праведнијег друштва?

Иако су тржишне реформе довеле до неког напретка, „плима која је требала да подигне све чамце“ се  никад није појавила, те се чини да је већина посткомунистичких друштава данас мање праведна него пре 32 године. Приступ транзицији преко тржишта не само да је даље продубио друштвене и економске неједнакости између богатих и сиромашних, већ је такође довео до срозавања квалитета демократије, успона деснице, као и популистичких партија и покрета.

Проблем праведне трансформације  желимо да сагледамо  из више  углова и предлажемо следеће могуће панеле.

  • Теорије социјалне правде и посткомунистичка трансформација
  • Политичко представљање и социјална правда
  • Јавне политике, институционално понашање и праведна расподела
  • Медији и дискурс правде
  • Благостање у посткомунистичким друштвима
  • Неједнакости у посткомунистичким друштвима
  • Марксизам, комунистичко наслеђе, и посткомунистичка правда
  • Успон популистичких, десних и илибералних  политичких партија  током  посткомунистичке трансформације као одговор на економске политике
  • Култура, нације и политике граница у посткомунистичком контексту
  • Зелена транзиција и праведно друштво
  • Изазови дигиталне трансформације и радног права за праведно друштво
  • Трансформације грађанског активизма
  • Емоционални преокрети као одговор на (не)правде у посткомунистичком друштву

Посебан панел о рату у Украјини биће организован са ученицима по позиву. Панелисти ће дискутовати о тренутном конфликту из перспективе транзиционе правде и геополитичких последица слома комунизма. 

Да бисте се пријавили, молимо вас да пошаљете пријаву која садржи: име, презиме, афилијацију, панел за који се пријављујете, сажетак (до 250 речи) и 3 до 5 кључних речи. 

 

Сажетке слати на: politicke.nauke.srbije@gmail.com  до 1. августа 2022. године.

 

Међународни организациони комитет:

Др Тони Родон, Универзитет Помпеу Фабра, Шпанија
Др Соња Грим, Констанц Универзитет, Немачка
Др Ана Матан, Универзитет у Загребу – ФПЗГ, Хрватска
Др Весна Лескошек, Универзитет у Љубљани, Словенија
Др Ђорђе Павићевић, Универзитет у Београду, Србија
Др Бојан Вранић, Универзитет у Београду, Србија

Програм и књига сажетака за Сабор политиколога 2019: Сукоби. Стабилност. Демократија?

conference bannerУ последњој деценији, распламсавају се стари и избијају нови сукоби у европским државама. Спорови око економске и социјалне политике извиру из све дубљих социјалних и економских неједнакости и драматичних последица глобалне финансијске кризе.

Сабор политиколога 2018: Конституционализам и уставни дизајн у демократској рецесији

Устави су сматрани кључним обележјем демократизације и управљања сукобима последњих деценија. Услед тога, одговарајућа литература из нормативне политичке теорије, уставног права, упоредне политике и студија демократизације значајно се проширила. Ипак, глобална демократска рецесија, која је захватила старе и нове демократије последњих година, отворила је расправу о улози конституционализма и уставног дизајна у новом миљеу.

Удружење за политичке науке Србије посветило је овогодишњи Сабор политиколога, годишњу међународну конференцију Удружења, овој теми и позвало ауторе који се баве конституционализмом, уставним дизајном, демократијом, демократизацијом и сродним областима да говоре о њеним различитим аспектима. Више од 60 аутора – из Србије, више балканских земаља, Западне и Источне Европе, Русије и других региона изложиће саопштења о овој теми из различитих теоријских и методолошких перспектива у политичким и друштвеним наукама.

Сабор политиколога ће се одржати 22-23. септембра на Факултету политичких наука у Београду. Улаз је слободан.

Програм Сабора политиколога
Књига сажетака