Ustavi su smatrani ključnim obeležjem demokratizacije i upravljanja sukobima poslednjih decenija. Usled toga, odgovarajuća literatura iz normativne političke teorije, ustavnog prava, uporedne politike i studija demokratizacije značajno se proširila. Ipak, globalna demokratska recesija, koja je zahvatila stare i nove demokratije poslednjih godina, otvorila je raspravu o ulozi konstitucionalizma i ustavnog dizajna u novom miljeu.
Tradicionalni konstitucionalizam i demokratija koegzistirali su u uzajamnoj napetosti. Konvencionalni konstitucionalisti su, odreda, sumnjičavi prema demokratiji i smatraju da je demokratiju potrebno obuzdati kako bi se ograničila vlast i zaštitila prava pojedinca. Demokrati smatraju da ustavi nameću nelegitimna ograničenja volji većine i daju velika ovlašćenja neizabranoj manjini tumača ustava da odlučuje o najvažnijim pitanjima koja se tiču svih. Prema demokratskim kritičarima konstitucionalizma, ove odluke nemaju legitimitet i idu u prilog privilegovanih manjina. Ova napetost se pojačava kada se postavi pitanje prilagođavanja ustava promenjenim okolnostima ili zahteva novo tumačenje ustavnih odredbi. U poslednjim decenijama dvadesetog veka smatralo se da je ova napetost razrešena i da se konstitucionalizam i demokratija uzajamno podupiru. Ipak, ovaj stav je ponovo doveden u pitanje i otvoreno je novo poglavlje u raspravi konstitucionalizma i demokratije. Značaj ovog pitanja je utoliko veći što ono postavlja u okolnostima opadanja demokratije u mnogim državama, rasta ekonomskih nejednakosti i nestabilnih međunarodnih odnosa. Ovaj problem posebno pogađa nove demokratije u kojima ni liberalni konstitucionalizam niti demokratija nisu duboko ukorenjeni. Ishod toga su mnoge političke i institucionalne deformacije koje pogađaju ova društva.
Debate o ustavnim promenama krajem 20. veka izvirale su iz uspona „novog institucionalizma“ i „trećeg talasa“ demokratizacije. Pisci iz raznih disciplina društvenih nauka su se usredsredili na izvore, oblike, dinamiku i posledice institucija. Uporedo su globalni talas pada nedemokratskih režima i nastanak novih demokratija obnovili interesovanje za ustavni dizajn kao oruđe promocije demokratije. Pošto se demokratizacija poklopila sa širenjem nasilnih sukoba u pluralnim društvima, isti recept je upotrebljen tokom izgradnje države i demokratije u pluralnim društvima. Mada je široko prihvaćena činjenica da strukturni, kulturni i međunarodni činioci snažno oblikuju demokratski razvoj i etničke sukobe dugoročno, prednost ustavnih promena je da mogu imati snažan uticaj na izgradnju demokratije i regulaciju sukoba na kratki i srednji rok.
Poslednji trenuci globalnog „trećeg talasa“ demokratizacije i drugog talasa postkomunističke demokratizacije početkom dvehiljaditih povećali su broj novih demokratija ali i pokrenuli nova pitanja. Da li senove demokratije razlikuju od starih demokratija? Jedan od odgovora bio je da je većina novih demokratija uglavnom neformalno institucionalizovana – osim kada je reč o institucijama koje su se neposredno ticala slobodnih i poštenih izbora i osnovnih sloboda – i to putem klijentelizma i korupcije. Nedostajale su im vladavina prava i horizontalna odgovornost, koje su tipične za većinu starih demokratija (mada ne sve), što je dugoročno podrivalo kvalitet demokratije i ekonomski razvoj.
U poslednjoj deceniji svedoci smo globalnog trenda demokratske recesije. Stare demokratije u Zapadnoj Evropi i nove demokratije Južne Evrope suočile su se sa usponom populizma, koji podriva konstitucionalizam. Postkomunističke demokratije, s druge strane, ne samo da su se suočile s populizmom već i autoritarnom manipulacijom. U ekstremnim slučajevima, npr. u nekim balkanskim državama, nove demokratije se pretvaraju u mešovite režime u kojima su izbori i dalje takmičarski ali ne i slobodni i pošteni a nedemokratske vlasti sistematski krše slobode govora, štampe, okupljanja i udruživanja.
Kakva je uloga konstitucionalizma i ustavnog dizajna danas, imajući u vidu trend demokratske recesije u starim i novim demokratijama? Mada je ustavni dizajn bio ključno oruđe promocije demokratije, nedemokratske vođe ga sada zloupotrebljavaju da konsoliduju svoju vlast i da oslabe opoziciju, podrivajući usput konstitucionalizam i demokratiju. Primeri su nedavne institucionalne promene u Mađarskoj i Poljskoj, od reformi pravosuđa do izbornih sistema, i predloga za institucionalne promene u drugim postkomunističkim zemljama, kao što su Srbija, Hrvatska i druge balkanske države. Štaviše, nedemokratske vlasti sistematski krše postojeće procedure i slobode i zloupotrebljavaju neformalne institucije za jačanje svoje moći i slabljenje demokratske opozicije.
Kako se demokratske snage, tj. demokratske opozicione stranke i civilno društvo, mogu suprotstaviti zloupotrebama ustavnog dizajna i sistematskom kršenju demokratskih procedura i osnovnih sloboda? Može li ustavni dizajn podstaći demokratizaciju – ili bar otežati dalju eroziju demokratije u vreme globalne demokratske recesije? Kako demokratske snage mogu da iskoriste lokalno iskustvo o ustavnim promenama, kao i uporedna iskustva i podršku međunarodnih činilaca? Koje strategije su na raspolaganju lokalnim demokratskim snagama u trenutku kada međunarodni činioci koji su raniji podržavali demokratizaciju danas (eksplicitno ili implicitno) vide nedemokratske vlasti u postokomunističkim državama kao „faktor stabilnosti“ i ne suprotstavljaju se nedemokratskim predlozima institucionalnih promena?
Pozivamo autore koji se bave konstitucionalizmom, ustavnim dizajnom, demokratijom i demokratizacijom i srodnim oblastima, iz različitih teorijskih i metodoloških perspektiva u političkim i društvenim naukama, da pošalju predloge saopštenja koji se, u najširem smislu, odnose na sledeća pitanja:
- Populizam i konstitucionalizam u starim i novim demokratijama
- Ustavne promene u postkomunističkim državama u demokratskoj recesiji
- Ustavni dizajn i sukobi u pluralnim društvima posle komunizma
- Odnosi izvršne i zakonodavne vlasti: parlamentarni i polupredsednički sistemi u postkomunističkim državama
- Promene izbornih sistema u demokratskoj recesiji
- Socijalni aspekti ustavnih promena
- Pravna i politička uloga ustavnih sudova
- Reforme pravosuđa i demokratska recesija u postkomunističkim državama
- Neformalne institucije u novim demokratijama: klijentelizam i korupcija
- Evropska unija i ustavne promene u postkomunističkim državama
- Regionalna bezbednost u demokratskoj recesiji
- Ugrožavanje slobode štampe i demokratski odgovori
- Autoritarna manipulacija putem ustavnog dizajna
- Politička sociologija populizma
- Da li autoritarne stranke počivaju na autoritarnoj društvenoj osnovi?
- Demokratski odgovori na autoritarne zloupotrebe ustavnog dizajna
Međunarodni naučni odbor konferencije: Nenad Dimitrijević (Centralno evropski univerzitet, Budimpešta), Dimitri Sotiropulos (Univerzitet u Atini), Nermina Mujagić (Fakultet političkih nauka, Sarajevo), Ana Matan (Fakultet političkih znanosti, Zagreb), Nenad Marković (Pravni fakultet, Skopje), Keići Kubo (Univerzitet Vaseda, Tokio), Tanasije Marinković (Pravni fakultet, Beograd), Bojan Todosijević (Institut društvenih nauka), Ilija Vujačić, Aleksandra Krstić, Jelena Lončar, Filip Ejdus i Bojan Kovačević (Fakultet političkih nauka, Beograd).
