15. sabor politikologa
GRAĐANI U DOBA DEZINFORMACIJA
Fakultet političkih nauka 25-6. septembra 2021. godine
Prijave do 1.8.2021. na adresu: politicke.nauke.srbije@gmail.com
15. Sabor politikologa odgovara na rastuću potrebu da se objasne politički i društveni procesi u kojima dominiraju dezinformacije i lažne vesti. Čini se da je dezinformisanje postalo jedan od glavnih metoda vladavine i stvaranja političkog uticaja, te da je danas više nego ikada potrebno obratiti pažnju na ove procese, institucije koje obezbeđuju odgovorno informisanje, kao i na mehanizme za rano upozoravanje na lažne vesti i dezinformacije.
U analizi ovih fenomena veliku ulogu ima akademska i stručna zajednica koja istraživanjima i javnom debatom treba da doprinese da se definišu politike i strategije borbe protiv dezinformisanja i sve veće manipulacije činjenicama ne samo u polju novinarstva i medija, već u čitavom društvu. Naučna zajednica ima i odgovornost da jasnije komunicira sa javnošću činjenice i pouzdane podatke do kojih se dolazi rigoroznim istraživanjima.
Pozivamo stoga naučne radnike, nastavnike, istraživače, medijske analitičare, novinare i građanske aktiviste da nam se pridruže u pokušaju da objasnimo:
• Koje institucije je potrebno osnažiti ili izgraditi za suzbijanje dezinformacija;
• Kako na dezinformacije reaguju politički akteri – od političkih partija do političkih pokreta – a kako civilno društvo i obični građani;
• Šta je budućnost (dez)informacionog haosa u kome živimo.
* * *
Savremene tehnologije omogućile su sve veću upotrebu vesti i informacija koje je teško proveriti i koje se brzo smenjuju. Dezinformisanje kao namerno plasiranje lažnih informacija sa namerom da se utiče na nečije mišljenje ima vidne posledice na političke, ekonomske i socijalne procese kao što su izbori, referendumi, migracije, tržište radne snage, zagađenje životne sredine i klimatske promene, vakcinisanje, LGBT manjine itd. Ovo dovodi do paradoksa u kome više (dez)informacija ne znači više, već manje slobode.
U poslednjih nekoliko decenija pojavljuje se specifičan oblik političkog režima (informacione autokratije) u kojima se kao centralni mehanizam vladavine izdvaja manipulisanje informacijama u cilju održanja na vlasti. U održavanju takvih režima ne učestvuju aktivno samo političari, već i mediji i novinari koji sve češće krše etički kodeks, ali i drugi društveni akteri koji vide korist od opstanka takvog režima. Pored toga, država preko buxeta i projektnog finansiranja medija finansira tabloidne medije koji se ističu po prekršajima etičkog kodeksa i svakodnevnom objavljivanju lažnih vesti i dezinformacija, čime se otvoreno pokazuje da država finansira proizvodnju lažnih i manipulativnih vesti.
Kako društvo i država reaguju na ove procese? Fektčeking organizacije, kojih ima tek nekoliko u regionu, rade odličan posao na proveravanju objavljenog medijskog sadržaja, ali rezultati njihovog rada usled političke kontrole najpopularnijih medija u najvećem broju slučajeva ostaju van dometa mejnstrim medija, odnosno ne dopiru do građana. Nešto snažniji uticaj imaju građanska udruženja i društveni pokreti, ali oni dopiru do ograničenog broja građana.
Paneli i okrugli stolovi koji razvijaju pojedine aspekte glavne teme konferencije:
• Kontrolna tela i demokratija
• Kontrolna tela i medijski sistem
• Nadgledanje i procenjivanje reputacije medijskih učesnika
• Dezinformisanje i migracije
• Dezinformisanje i zaštita životne sredine
• Dezinformisanje i privredni uspesi
• Dezinformisanje i pandemija
• Društveni pokreti kao proizvođači alternativnih informacija
• Uloga akademske zajednice u doba dezinformacija
Prijava treba da sadrži: ime i prezime, afilijaciju, naslov izlaganja, sažetak izlaganja (do 200 reči) i 3-5 ključnih reči.
Međunarodni organizacioni odbor:
prof. dr Lejla Turčilo, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
prof. dr Igor Vobič, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija
prof. dr Jelena Kleut, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
prof. dr Agnieszka Stępińska, Adam Mickiewicz University, Poznan, Poljska
prof. dr. Marijana Grbeša, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, Hrvatska
prof. dr Aleksandra Krstić, FPN u Beogradu, Srbija
