DRUŠTVENA PRAVDA U POST-KOMUNISTIČKIM DRUŠTVIMA
Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd, 24. i 25. septembar 2022.
Rok za slanje sažetaka: 1. avgust
Sažetke slati na: politicke.nauke.srbije@gmail.com
Prošlo je više od 30 godina od pada Berlinskog zida i početka političke i ekonomske 
transformacije komunističkog sveta. Da li je pravo vreme da se fenomen sagleda? Jasno je da se postkomunistička društva razlikuju od komunističkih. Da li su i pravednija? Želimo da analiziramo društvenu pravdu u postkomunističkoj transformaciji iz političke i ekonomske perspektive.
Ključne ideje 1989. izvedene su iz uspeha tržišne privrede u Velikoj Britaniji i SAD. Centralna i Istočna Evropa trebale su da kopiraju recept Zapada i da nadoknade zaostatak implementirajući njihove političke i tržišne institucije. Uvođenje privatnog vlasništva i tržišta ne bi stvorilo samo efikasnu ekonomiju i prosperitet, već i pravedno društvo. Ideja pravednog društva izvedena je iz meritokratskih ideja, pozitivne selekcije i tržišne pravde. Institucije tržišta bi omogućile pozitivnu selekciju, koja bi stvorila objektivne kriterijume za evaluaciju tržišne vrednosti svakog pojedinca. Kada tržište odredi vrednosti svakog pojedinca, znaćemo kako resursi treba da budu alocirani. Da li je ovakav pristup doveo do socijalno pravednijeg društva?
Iako su tržišne reforme dovele do nekog napretka, „plima koja je trebala da podigne sve čamce“ se nikad nije pojavila, te se čini da je većina postkomunističkih društava danas manje pravedna nego pre 32 godine. Pristup tranziciji preko tržišta ne samo da je dalje produbio društvene i ekonomske nejednakosti između bogatih i siromašnih, već je takođe doveo do srozavanja kvaliteta demokratije, uspona desnice, kao i populističkih partija i pokreta.
Problem pravedne transformacije želimo da sagledamo iz više uglova i predlažemo sledeće moguće panele.
- Teorije socijalne pravde i postkomunistička transformacija
- Političko predstavljanje i socijalna pravda
- Javne politike, institucionalno ponašanje i pravedna raspodela
- Mediji i diskurs pravde
- Blagostanje u postkomunističkim društvima
- Nejednakosti u postkomunističkim društvima
- Marksizam, komunističko nasleđe, i postkomunistička pravda
- Uspon populističkih, desnih i iliberalnih političkih partija tokom postkomunističke transformacije kao odgovor na ekonomske politike
- Kultura, nacije i politike granica u postkomunističkom kontekstu
- Zelena tranzicija i pravedno društvo
- Izazovi digitalne transformacije i radnog prava za pravedno društvo
- Transformacije građanskog aktivizma
- Emocionalni preokreti kao odgovor na (ne)pravde u postkomunističkom društvu
Poseban panel o ratu u Ukrajini biće organizovan sa učenicima po pozivu. Panelisti će diskutovati o trenutnom konfliktu iz perspektive tranzicione pravde i geopolitičkih posledica sloma komunizma.
Da biste se prijavili, molimo vas da pošaljete prijavu koja sadrži: ime, prezime, afilijaciju, panel za koji se prijavljujete, sažetak (do 250 reči) i 3 do 5 ključnih reči.
Sažetke slati na: politicke.nauke.srbije@gmail.com do 1. avgusta 2022. godine.
Međunarodni organizacioni komitet:
Dr Toni Rodon, Univerzitet Pompeu Fabra, Španija
Dr Sonja Grim, Konstanc Univerzitet, Nemačka
Dr Ana Matan, Univerzitet u Zagrebu – FPZG, Hrvatska
Dr Vesna Leskošek, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija
Dr Đorđe Pavićević, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Dr Bojan Vranić, Univerzitet u Beogradu, Srbija
