Sabor politikologa, tradicionalna naučna konferencija koja se održava na Fakultetu političkih nauka i okuplja politikologe iz regiona, otvorena je pod nazivom „Politika: nauka i profesija”. „Mi danas, otvarajući ovu diskusiju, dajemo doprinos kolektivnoj raspravi o političkoj teoriji i o političkom društvu. Na taj način pomažemo društvima koja žele da se ostvare kao konstitucionalne demokratije“, rekao je prof. dr Milan Podunavac i pokrenuo temu o institucionalizaciji političkih nauka u regionu, kojom je predsedavao prof. dr Jovan Komšić, sa Univerziteta u Novom Sadu.
Program Sabora politikologa 2013
Podunavac je pitanje određenja politike i zadatka političke teorije posmatrao iz dva ugla – republikanizma i pluralizma. Prema prvom stanovištu, politika je privilegovan način života ljudi. „Ona je osobita forma zajedničke, kolektivne, deliberativne i aktivne intervencije u našim životima. Ljudska priroda se ispoljava u aktivnom učešću u politici. Slobodni smo samo ako su naše akcije u skladu sa našim razumom i ciljevima koji su delo naše kritičke refleksije“, objasnio je profesor Podunavac. Nasuprot ovom stanovištu, profesor navodi pluralističko gledište, prema kome je dobra politika samo tržištem posredovani medij kroz koji pojedinci i grupe nastoje da maksimiziraju svoje preference. Osvrćući se na situaciju u Srbiji, Podunavac je naveo da su kroz istoriju u njoj postojali i srećni i nesrećni savezi nauke i politike, a da političko društvo u njoj danas karakteriše osobito stanje političke anomije. „Srbija je društvo bez snažnih političkih ideja, istinskih političkih autoriteta i jasnih i stabilnih orijentira, osobite civilne ideologije koja bi ljudima omogućila da rutiniziraju svoja individualna i kolektivna ponašanja. U senci velikih nacionalnih tema rađa se snažna legura autoritarne i personalizovane političke vlasti“ , istakao je profesor Podunavac.
Govoreći o institucionalizaciji politikološke discipline u Srbiji, dekan prof. dr Ilija Vujačić istakao je da Fakultet političkih nauka pamti brojne razvojne faze i reforme nastave. „Česte turbulencije u društvu uticale su na Fakultet koji nije ostao imun na promene, ali je u programskim koncepcijama uvek zadržavao prepoznatljiv orijentir i nije sledio baš sve društvene vratolomije. Studije su dugo bile opterećene dominantno pravničkom strukturom, koja je integrisala pravni pozitivizam i oblikovala njegovo programsko jezgro“, podsetio je Vujačić. On je istakao da je savremena evolucija Fakulteta političkih nauka otvorila širok prostor kritičkom mišljenju. Pluralizacija i diverzifikacija se uočavaju na sadržajnom i tematskom nivou, posebno nakon uvođenja rodnih i evropskih studija. „Dominantna kritika sa kojom se danas suočavaju politikologija i Fakultet kao njena institucionalna manifestacija, jesu pitanja neomeđenosti predmeta i opravdanosti same profesije. Politikolozi se u javnom govoru često definišu kao stručnjaci opšte prakse. Otvoreno je pitanje da li smo zaista dostigli potpunu institucionalnu ustanovljenost i da li je prostor za sadržajne inovacije nesputan“, naglasio je Vujačić.
Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dragutin Lalović istakao je da postoje dva stanovišta uloge politikologa u društvu. „Prema prvom stanovištu politikolog je inženjer političke moći i stručnjak za politički sistem, a prema drugom obrazovani intelektualac, svest i savest svoje zajednice. Obe orijentacije su moguće, ali ne i zadovoljavajuće“, rekao je profesor Lalović.
Profesor se osvrnuo na mišljenje profesora Ivana Prpića, koji smatra da je politikolog stručnjak za opštost. „Ova formula je izdržala vreme, ali treba napomenuti da postoji razlika između opštosti i općenitosti. Politikolog mora da bude i vrhunski stručnjak za općenitost i stručnjak za posebnost“, zaključio je profesor Lalović.
„Politikologija je nauka kroz koju upoznajemo smisao političkih odnosa, što ne može biti svojstveno nijednoj drugoj disciplini. To znanje omogućava da se politikologija institucionalizuje između javne politike i civilnog sektora“, navela je profesorka Sonja Tomović - Šundić, dekanica Fakulteta političkih nauka u Podgorici. Ona je istakla da politikologija ima mesto akademske discipline koja pre bilo kakvog delanja zahteva spoznavanje sveta u kome živimo. Ukazala je na činjenicu da je politička matrica u svetskim okvirima potpuno promenjena i da živimo u specifičnim uslovima u kojima su svi procesi ubrzani. „Smisao politike danas se menja. Odgovori dati do 20. veka su važni, ali ih moramo staviti u kontekst današnjeg vremena. Savremeni politički intelektualci imaju zadatak da na refleksivan način promišljaju moderne političke zajednice i njihove demokratije“, zaključila je profesorka.
Pragmatično pristupajući pitanju o stanju politikološke discipline u Srbiji, prof. dr Dušan Pavlović povukao je komparativnu paralelu između Fakulteta političkih nauka i srodnih interdisciplinarnih visokoškolskih institucija. „Za razliku od Pravnog i Ekonomskog fakulteta koji imaju jasnu predstavu o kadrovima koje školuju, kao i jasan uvid u njihovu konkurentnost na tržištu rada, mogućnosti koje nudi politikološka profesija su nedorečene. Postoje brojni aspekti ove discipline koji se sistemski izbegavaju i koje diplomirani politikolog može da oseti samo intuitivno“, objasnio je Pavlović. On je sugerisao da bi u okviru proučavanja političke teorije trebalo posvetiti posebnu pažnju najaktuelnijim problemima današnjice, poput alokacije oskudnih resursa, progresivnog oporezivanja ili afirmativnih akcija. „Ljudi koji su na različitim pozicijama u okviru istog sistema, često imaju sasvim neusaglašene interese. Visokoobrazovne institucije u okviru politikoloških studija treba da nam predoče kako se ponašaju akteri u određenim okolnostima i kako donose političke odluke koje imaju ozbiljne društvene konsekvence“, ocenio je Pavlović.
Prof. dr Đorđe Pavićević je na početku istakao da je neophodno da se jasno profiliše fakultet, a zatim je podsetio prisutne da su programi od šezdesetih godina prošlog veka do danas imali dramatične rezove. „Devedesetih godina je iz programa nestao marksizam, a olako prihvaćen liberalno-demokratski trijumfalizam. Marks se 2008. godine vraća u akademsku agendu”, rekao je profesor Pavićević. Oslanjajući se na te činjenice, on se zatim upitao da li su fakulteti političkih nauka sposobni da iznedre svoju agendu nezavisno od dva uticaja: imperativa institucionalizacije i nametanja agende sa strane. Profesor je istakao da je važno da svako u svojoj disciplini podigne stepen argumentacije na najviši nivo. „Moramo biti svesni dometa i ograničenja određenog tipa argumentacije u određenim oblastima. Trebalo bi da sagledamo probleme, a ne da ih samo opisujemo kao fenomene”, zaključio je Pavićević.
