Настанку Удружења за политичке науке Србије претходило је формирање и рад Југословенског удружења за политичке науке.
Припреме за формирање удружења за политичке науке у социјалистичкој Југославији фактички су започеле истовремено са формирањем Међународног удружења за политичке науке (International Political Science Association, скраћено IPSA). Формирање удружења IPSA је иницирано 1949. под покровитељством Унеска, а на њеном првом конгресу, који је одржан у Цириху 1950. учествују у статусу посматрача и представници политичких наука из тадашње Југославије. Други Конгрес IPSA је одржан у Хагу 1952. године, а на њему учествује и наша делегација коју чине професори Јован Ђорђевић и Радомир Лукић (Београд), Леон Гершковић (Загреб) и Макс Шнудерл (Љубљана). Мада наше удружење за политичке науке још увек није било и формално конституисано, представници политичких наука из Југославије на Конгресу у Хагу добијају званичан статус равноправног учесника коме се поклања изузетна пажња, што посебно потврђују следеће две чињенице: најпре, да су два југословенска представника изабрана у Савет који је руководио радом овог скупа; а затим, на првој сесији о теми локална власт посебна расправа је била посвећена локалној самоуправи у Југославији.
Крајем децембра 1954. године решењем државног секретара за унутрашње послове одобрава се оснивање и рад Југословенског удружења за политичке науке.
На трећем Конгресу IPSA, одржаном у Штокхолму 1955. југословенска политикологија тога доба добија велико признање избором професора Јована Ђорђевића за члана Извршног комитета IPSA, органа који руководи овим удружењем у периоду између два конгреса.
Наредне, 1956. године у октобру Југословенско удружење за политичке науке одржава своју прву Скупштину (приликом одржавања Првог конгреса правника Југославије), на којој се утврђује основни задатак удружења да окупља све научнике и истраживаче у пољу политичких наука и да ради на унапређењу политичких наука у Југославији. За председника је изабран професор Јован Ђорђевић, који ће на тој функцији остати до краја осамдесетих година. У периоду пред распад СФР Југославије за председника удружења изабран је професор Здравко Томац из Хрватске који је одмах након избијања рата, без икаквих консултација са Председништвом удружења, покренуо поступак пред Извршним комитетом IPSA да се Југословенско удружење за политичке науке искључи из чланства ове организације. Тадашњи генерални секретар Југословенског удружења за политичке науке професор Вукашин Павловић је послао допис Извршном комитету IPSA у коме није доведено у питање право удружења за политичке науке новонасталих држава на простору друге Југославије да поднесу захтев за пријем у удружење IPSA, али је оспорена легитимност предлога о искључењу Југословенског удружења за политичке науке. Председништво Југословенског удружења за политичке науке, послало је свог члана академика Војислава Становчића да присуствује седници Извршног комитета IPSA и у директном усменом излагању изнесе и брани наше аргументе. Извршни комитет IPSA је прихватио наше становиште, тако да је наше удружење остало у чланству Међународног удружења за политичке науке.
Након тога, за председника Југословенског удружења за политичке науке тадашње СР Југославије изабран је професор Вучина Васовић, који је у два мандата остао на тој функцији. Након њега председник Југословенског удружења за политичке науке, које је након одвајања Црне Горе, преименовано у Удружење за политичке науке Србије, изабран је професор Вукашин Павловић, који је ту функцију обављао крајем деведесетих, када је под изузетно тешким политичким условима успостављено редовно годишње одржавање сабора политиколога, и почетком двехиљадитих. Након њега за председника удружења изабран је професор Чедомир Чупић, а потом професор Милан Подунавац. Сада се на функцији председника Удружења за политичке науке Србије налази професор Небојша Владисављевић.
Текст припремио
Вукашин Павловић
