Godišnja međunarodna konferencija Udruženja političkih nauka Srbije
26. i 27. septembra 2020, Beograd, Fakultet političkih nauka
Pandemija korona virusa donela je promene u skoro svim oblastima društvenog delanja - ličnom, porodičnom, kulturnom, poslovnom, zdravstvenom, medijskom, političkom i međunarodnom. Posledice su za sada štetne. Da li će štetne posledice pandemije pobediti čovečanstvo ili će proizvesti neophodne promene da bi se nadolazeće ekološke i socijalne krize predupredile?
U kojoj meri su ograničenja bila legitimna i proporcionalna ciljevima borbe sa pandemijom? Da li će režim zaštite ljudskih prava pretrpeti trajne posledice? Pandemija je ponovo otvorila pitanja ekonomske i socijalne pravde, kao i pitanje države blagostanja. Možemo li očekivati jačanje ideja univerzalnog bazičnog dohotka i unievrzalnog zdravstvenog osiguranja?
Želimo da podstaknemo građanstvo na traženje rešenja za ove ideje u kontekstu u kome se karantin postepeno ukida, ali odgovarajuće promene u oblasti porodične i socijalne politike, zdravstvene politike, evro-integracija, demokratije i iznad svega – zaštite ljudskih prava – još uvek nisu nastupile.
Karantin je prouzrokovao mnoge promene u kolektivnom ponašanju. Za vreme karantina poraslo je nasilje u porodici. Zdravsteni sistem i zdravstvena politika se u nekim zemljama pokazala nedoraslom izazovima ovakvih zdravstvenih šokova. Pandemija je otvorila pitanja reforme zdravstvene i socijalne politike. Da li će se posle najmanje 3,5 miliona zaraženih i 250.000 preminulih za manje od šest meseci promeniti naše shvatanje socijalne pravde?
Pandemija je donela bujicu novih lažnih vesti. Teorije zavere o tome kako je Kovid-19 napravljen u laboratoriji kao deo biohemijskog rata uticao je na odnose velikih sila (Kine i SAD). Da li će dovesti do porasta ekskluzivnog nacionalizma i daljoj netrpeljivosti prema manjinama i migrantima? Zaraza je nastavila da produbljuje podele unutar Evropske Unije. EU ponovo nije uspela da postigne konsenzus povodom pitanja solidarnosti u vezi troškova krize (izdavanje tzv. korona obveznica). Da li će to imati reperkusije po budućnost EU i evrointegracija na Zapadnom Balkanu?
Političke posledice pandemije su raznovrsne. Skoro sve zemlje sveta zavele su mekši ili oštriji oblik karantina tokom koga su značajno ograničena ljudska prava građana. Da li su neka ograničenja ipak opravdana? U skoro 50 zemalja sveta je pored oštrog karantina zavedeno i vanredno stanje, a u nekima i policijski čas. Da li pandemija može da promeni naše razumevanje koncepta vanrednog stanja?
Konačno, u nekim zemljama je vanredno stanje iskorišćeno za dalju autokratizaciju političkog sistema. Neki premijeri su tokom pandemije dobili diktatorska ovlašćenja. U nekoliko zemalja suspendovan je parlament, a odluke o vanrednom stanju prenele na izvršne ili ad hoc administrativne organe. U nekim državama ovakav “transfer” vlasti nije bio uspešan. Zašto je u nekim zemljama proširenje uspelo, a u nekim nije?
Paneli i okrugli stolovi u okviru glavne teme konferencije:
- Pandemija i ljudska prava.
- Pandemija i demokratija.
- Pandemija i vanredno stanje.
- Panedmija i država blagostanja: univerzalni bazični dohodak i unverzalna zdravstvena zaštita
- Pandemija i problem kolektivnog delanja. (Da li vlast ima kapacitet da primeni karantin?)
- Uticaj ekspertize na javnu politiku.
- Lažne vesti i teorije zavere o nastanku Kovida-19.
- Pandemija, evropska solidarnost i budućnst evro-integracija.
- Pandemija i životna sredina.
Međunarodna komisija za selekciju radova: Chip Gagnon (Ithaca College, SAD), Maria Spirova (Unuiversiteit Leiden, Leiden), Marina Popescu (CEU, Beč), Goran Čular (Fakultet političkih nauka, Zagreb), Ivan Damjanovski (Pravni fakultet, Skoplje), Asim Mujkić (Fakultet političkih nauka, Sarajevo), Bojan Todosijević (Institut društvenih nauka, Beograd), Ana Milojević (Fakultet političkih nauka, Beograd), Jelena Vasiljević (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd), Rok Zupančič (Fakultet društvenih nauka, Ljubljana)
Predloge radova (uključujući naslov rada, sažetak do 250 reči, autorovu adresu e-pošte i kratku biografiju) pošaljite na politicke.nauke.srbije@gmail.com.
Rok za podnošenje priedloga radova je 30.7.2020. Komisija za izbor će obavijestiti sve podnosioce zahtjeva o rezultatu svojih prijava do 10.8.2020. Radovi sa konferencije biće objavljeni u zbornicima.
Konferencija će se održati na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 26-27.9.2020. U slučaju da pandemija spreči fizičko okupljanje, paneli će se odvijati online.
