DRUŠTVENA PRAVDA U POST-KOMUNISTIČKIM DRUŠTVIMA
Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd, 24. i 25. septembar 2022.
Rok za slanje sažetaka: 1. avgust
Sažetke slati na: politicke.nauke.srbije@gmail.com
Prošlo je više od 30 godina od pada Berlinskog zida i početka političke i ekonomske transformacije komunističkog sveta. Da li je pravo vreme da se fenomen sagleda? Jasno je da se postkomunistička društva razlikuju od komunističkih. Da li su i pravednija? Želimo da analiziramo društvenu pravdu u postkomunističkoj transformaciji iz političke i ekonomske perspektive.
Ključne ideje 1989. izvedene su iz uspeha tržišne privrede u Velikoj Britaniji i SAD. Centralna i Istočna Evropa trebale su da kopiraju recept Zapada i da nadoknade zaostatak implementirajući njihove političke i tržišne institucije. Uvođenje privatnog vlasništva i tržišta ne bi stvorilo samo efikasnu ekonomiju i prosperitet, već i pravedno društvo. Ideja pravednog društva izvedena je iz meritokratskih ideja, pozitivne selekcije i tržišne pravde. Institucije tržišta bi omogućile pozitivnu selekciju, koja bi stvorila objektivne kriterijume za evaluaciju tržišne vrednosti svakog pojedinca. Kada tržište odredi vrednosti svakog pojedinca, znaćemo kako resursi treba da budu alocirani. Da li je ovakav pristup doveo do socijalno pravednijeg društva?
Iako su tržišne reforme dovele do nekog napretka, „plima koja je trebala da podigne sve čamce“ se nikad nije pojavila, te se čini da je većina postkomunističkih društava danas manje pravedna nego pre 32 godine. Pristup tranziciji preko tržišta ne samo da je dalje produbio društvene i ekonomske nejednakosti između bogatih i siromašnih, već je takođe doveo do srozavanja kvaliteta demokratije, uspona desnice, kao i populističkih partija i pokreta.
Problem pravedne transformacije želimo da sagledamo iz više uglova i predlažemo sledeće moguće panele.
Poseban panel o ratu u Ukrajini biće organizovan sa učenicima po pozivu. Panelisti će diskutovati o trenutnom konfliktu iz perspektive tranzicione pravde i geopolitičkih posledica sloma komunizma.
Da biste se prijavili, molimo vas da pošaljete prijavu koja sadrži: ime, prezime, afilijaciju, panel za koji se prijavljujete, sažetak (do 250 reči) i 3 do 5 ključnih reči.
Sažetke slati na: politicke.nauke.srbije@gmail.com do 1. avgusta 2022. godine.
Međunarodni organizacioni komitet:
Dr Toni Rodon, Univerzitet Pompeu Fabra, Španija
Dr Sonja Grim, Konstanc Univerzitet, Nemačka
Dr Ana Matan, Univerzitet u Zagrebu – FPZG, Hrvatska
Dr Vesna Leskošek, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija
Dr Đorđe Pavićević, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Dr Bojan Vranić, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Zbornik radova sa Sabora politikologa „ Političke posledice pandemije“, održanog 26. i 27. septembra 2020. godine, izašao je iz štampe. Zbornik možete preuzeti ovde.
15. sabor politikologa
GRAĐANI U DOBA DEZINFORMACIJA
Fakultet političkih nauka 25-6. septembra 2021. godine
Prijave do 1.8.2021. na adresu: politicke.nauke.srbije@gmail.com
U poslednjoj deceniji, rasplamsavaju se stari i izbijaju novi sukobi u evropskim državama. Sporovi oko ekonomske i socijalne politike izviru iz sve dubljih socijalnih i ekonomskih nejednakosti i dramatičnih posledica globalne finansijske krize.
Zbornik radova sa Sabora politikologa „Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji“, održanog 22. i 23. septembra 2018. godine, izašao je iz štampe. Zbornik možete preuzeti ovde.
Paxton ported to drupal by DropThemes.in