Сабор политиколога, традиционална научна конференција која се одржава на Факултету политичких наука и окупља политикологе из региона, отворена је под називом „Политика: наука и професија”. „Ми данас, отварајући ову дискусију, дајемо допринос колективној расправи о политичкој теорији и о политичком друштву. На тај начин помажемо друштвима која желе да се остваре као конституционалне демократије“, рекао је проф. др Милан Подунавац и покренуо тему о институционализацији политичких наука у региону, којом је председавао проф. др Јован Комшић, са Универзитета у Новом Саду.
Програм Сабора политиколога 2013
Подунавац је питање одређења политике и задатка политичке теорије посматрао из два угла – републиканизма и плурализма. Према првом становишту, политика је привилегован начин живота људи. „Она је особита форма заједничке, колективне, делиберативне и активне интервенције у нашим животима. Људска природа се испољава у активном учешћу у политици. Слободни смо само ако су наше акције у складу са нашим разумом и циљевима који су дело наше критичке рефлексије“, објаснио је професор Подунавац. Насупрот овом становишту, професор наводи плуралистичко гледиште, према коме је добра политика само тржиштем посредовани медиј кроз који појединци и групе настоје да максимизирају своје преференце. Осврћући се на ситуацију у Србији, Подунавац је навео да су кроз историју у њој постојали и срећни и несрећни савези науке и политике, а да политичко друштво у њој данас карактерише особито стање политичке аномије. „Србија је друштво без снажних политичких идеја, истинских политичких ауторитета и јасних и стабилних оријентира, особите цивилне идеологије која би људима омогућила да рутинизирају своја индивидуална и колективна понашања. У сенци великих националних тема рађа се снажна легура ауторитарне и персонализоване политичке власти“ , истакао је професор Подунавац.
Говорећи о институционализацији политиколошке дисциплине у Србији, декан проф. др Илија Вујачић истакао је да Факултет политичких наука памти бројне развојне фазе и реформе наставе. „Честе турбуленције у друштву утицале су на Факултет који није остао имун на промене, али је у програмским концепцијама увек задржавао препознатљив оријентир и није следио баш све друштвене вратоломије. Студије су дуго биле оптерећене доминантно правничком структуром, која је интегрисала правни позитивизам и обликовала његово програмско језгро“, подсетио је Вујачић. Он је истакао да је савремена еволуција Факултета политичких наука отворила широк простор критичком мишљењу. Плурализација и диверзификација се уочавају на садржајном и тематском нивоу, посебно након увођења родних и европских студија. „Доминантна критика са којом се данас суочавају политикологија и Факултет као њена институционална манифестација, јесу питања неомеђености предмета и оправданости саме професије. Политиколози се у јавном говору често дефинишу као стручњаци опште праксе. Отворено је питање да ли смо заиста достигли потпуну институционалну установљеност и да ли је простор за садржајне иновације неспутан“, нагласио је Вујачић.
Професор Факултета политичких знаности у Загребу Драгутин Лаловић истакао је да постоје два становишта улоге политиколога у друштву. „Према првом становишту политиколог је инжењер политичке моћи и стручњак за политички систем, а према другом образовани интелектуалац, свест и савест своје заједнице. Обе оријентације су могуће, али не и задовољавајуће“, рекао је професор Лаловић.
Професор се осврнуо на мишљење професора Ивана Прпића, који сматра да је политиколог стручњак за општост. „Ова формула је издржала време, али треба напоменути да постоји разлика између општости и опћенитости. Политиколог мора да буде и врхунски стручњак за опћенитост и стручњак за посебност“, закључио је професор Лаловић.
„Политикологија је наука кроз коју упознајемо смисао политичких односа, што не може бити својствено ниједној другој дисциплини. То знање омогућава да се политикологија институционализује између јавне политике и цивилног сектора“, навела је професорка Соња Томовић - Шундић, деканица Факултета политичких наука у Подгорици. Она је истакла да политикологија има место академске дисциплине која пре било каквог делања захтева спознавање света у коме живимо. Указала је на чињеницу да је политичка матрица у светским оквирима потпуно промењена и да живимо у специфичним условима у којима су сви процеси убрзани. „Смисао политике данас се мења. Одговори дати до 20. века су важни, али их морамо ставити у контекст данашњег времена. Савремени политички интелектуалци имају задатак да на рефлексиван начин промишљају модерне политичке заједнице и њихове демократије“, закључила је професорка.
Прагматично приступајући питању о стању политиколошке дисциплине у Србији, проф. др Душан Павловић повукао је компаративну паралелу између Факултета политичких наука и сродних интердисциплинарних високошколских институција. „За разлику од Правног и Економског факултета који имају јасну представу о кадровима које школују, као и јасан увид у њихову конкурентност на тржишту рада, могућности које нуди политиколошка професија су недоречене. Постоје бројни аспекти ове дисциплине који се системски избегавају и које дипломирани политиколог може да осети само интуитивно“, објаснио је Павловић. Он је сугерисао да би у оквиру проучавања политичке теорије требало посветити посебну пажњу најактуелнијим проблемима данашњице, попут алокације оскудних ресурса, прогресивног опорезивања или афирмативних акција. „Људи који су на различитим позицијама у оквиру истог система, често имају сасвим неусаглашене интересе. Високообразовне институције у оквиру политиколошких студија треба да нам предоче како се понашају актери у одређеним околностима и како доносе политичке одлуке које имају озбиљне друштвене консеквенце“, оценио је Павловић.
Проф. др Ђорђе Павићевић је на почетку истакао да је неопходно да се јасно профилише факултет, а затим је подсетио присутне да су програми од шездесетих година прошлог века до данас имали драматичне резове. „Деведесетих година је из програма нестао марксизам, а олако прихваћен либерално-демократски тријумфализам. Маркс се 2008. године враћа у академску агенду”, рекао је професор Павићевић. Ослањајући се на те чињенице, он се затим упитао да ли су факултети политичких наука способни да изнедре своју агенду независно од два утицаја: императива институционализације и наметања агенде са стране. Професор је истакао да је важно да свако у својој дисциплини подигне степен аргументације на највиши ниво. „Морамо бити свесни домета и ограничења одређеног типа аргументације у одређеним областима. Требало би да сагледамо проблеме, а не да их само описујемо као феномене”, закључио је Павићевић.
