На Факултету политичких наука је отворен Сабор политиколога, под називом Држава и демократија у процесу европеизације Србије. Колеге су најпре поздравили потпредсеник Владе Републике Србије Ивица Дачић, декан ФПН-а проф. др Илија Вујачић и председник УПНС-а проф. др Милан Подунавац.
На сабору ће се говорити о питању колективног идентитета наше заједнице, шта јесмо и шта је то што нас повезује, као и о различитим установама, природи политичког идентитета и политичким оквирима. „Сви смо сведоци јучерашњих догађаја и то нам отвара простор и могућност да се обнови морална рефлексија, која је до сада, у Србији била угрожавана“, рекао је професор Подунавац, алудирајући на хапшење Ратка Младића. Заједнице политиколога овим сабором у наредна три дана желе да дају темељни дорпинос расправи о демократском идентитету, који је до сада углавном био спутаван.
Питање европеизације Србије мора се детаљно разложити, нарочито ако се не зна шта представља европски стандард. У различитим државама, различито се гледа на неке одлуке, као нпр. да ли народни посланик може да буде и градоначелник неког града? У Србији постоје разни неразјашњени проблеми, као што су на пример права мањина. „Када говоримо о области унутрашњих послова, постоји проблем питања држављанства, јер националне мањине не желе да имају „српско“ држављанство, већ „држављанство Републике Србије“, објаснио је гдин Дачић. Он је додао да постоје и проблеми као што су питање боравишта, питање азиланата, регистарска политика и закључио да се свака висока политика, у ствари своди на обична животна питања. Такође, долази до све већих критика демократије, који говоре о кризи институција, што води ка скраћивању демократских права. Сама политика странака се своди на обичну ПР кампању, у којој се само размишља шта ће се добити, а шта изгубити. „Поставља се питање да ли постоји идеологија странака или само имамо партије којима је циљ освајање власти“, рекао је Дачић. Политичар може да буде било ко, али политиколог може да буде само неко ко се за то образује на факултету, где може да се анализира куда иде друштво, шта су прави темељи демократије и куда она иде.
„Желим још да додам да Србија у овом тренутку има највећу шансу за нови почетак“, рекао је Дачић и додао да јучерашњи догађаји представљају велики корак ка даљем путу интеграције Србије.
Након тродневних панел дискусија на тему “Држава и демократија у процесу европеизације Србије” свечано је затворена међународна научна конференција „Сабор политиколога“.
Организатор Сабора проф. др Милан Подунавац је изразио задовољство што су енергија, толеранција, постојаност и поверење обележили дијалог овог скупа. „Са великим унутрашњим самопоуздањем гледам на способност заједнице политиколога да у будућности буде место квалитетних расправа и генератор политичких идеја које ће бити део европског политичког дискурса Србије.“
Академик проф. др Војислав Становчић је поред нових пријатељстава, истакао да је након конференције следећи корак да учесници преточе своја излагања, идеје и дискусије у радове који ће бити објављени у Зборнику, као прилог европеизацији Србије и њеном придруживању Европској унији.
На значај ове конференције указао је и проф. др Вучина Васовић посебно нагласивши вредност критичког потенцијала научне заједнице. „Није било хвалоспева али је било квалитетне критике, идентификована је велика група проблема и предложен је низ конструктивних идеја.“
Проф. др Синиша Таталовић и доц. др Нермина Мујагић су изразили велико задовољство што им је указана прилика да председавају панелима. Као посебан значај ове конференције нагласили су присуство представника интелектуалне елите из свих земаља бивше Југославије. „Драго ми је да је и Сарајево овде. Осећала сам се веома угодно у Београду и пуно вам хвала на оваквом скупу“, нагласила је Нермина Мујагић.
Др Ђуро Ковачевић је истакао да је овим скупом учињен значајан корак напред у комуникацији интелектуалне елите и додао је да ту не треба стати. „Важно је реконструисати сарадњу унутар интелектуалне заједнице на принципима који подразумевају одговорност за аргументе и ништа друго. Сада је задатак да проговоре обични људи, а одговорност интелектуалаца је да реконструише ту могућност“.
